Za koga glasate? (2. deo) – Na opozicionim listama najviše ekonomista, pravnika i profesora

Ima onih koji su već bili na vlasti, i onih koji nisu nikad. Svejedno su u govorima naprednjaka u poslednjem sazivu skupštine nazivani “žuti ološ”, žuto tajkunsko preduzeće, izdajnici, strani plaćenici, a da zbog takvog govora ni jedan poslanik nije ni opomenut.

Ujedinjeni bivši i budući

Posle bojkota, čime je realno i izazvano ovo skraćenje mandata gotovo jednopartijske skupštine, oni koje poslanici SNS-a “uporno šalju na smetlište istorije”, ipak će probati da se vrate. Pošto su naprednjaci lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa u skupštinskim govorima pomenuli više hiljada puta, nikad po dobru i najčešće kao lopova, tajkuna i izdajnika, on će posle 3. aprila imati priliku da ustane i zatraži repliku i sam im odgovori u lice!

Da li će Đilas to i da uradi? On je na listi “Ujedinjeni za pobedu Srbije“ zauzeo 64. mesto, tako da, ili očekuje odličan izborni rezultat ili lično nema nameru da sedne u skupštinsku klupu. Stav o poslu narodnog poslanika na neki način iskazao je i drugi lider koalicije, predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić koji je obećao da se neće boriti ni za jednu funkciju, pa ni poslaničku, te ga na listi uopšte nema.

Zato je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac drugi na listi odmah posle Marinike Tepić. Iskusni političar, doktor političkih nauka, nekadašnji savetnik Zorana Đinđića, pet godina bio je ambasador u Crnoj Gori. U zvaničnoj biografiji naveden je čitav niz složenih poslova koje je obavljao, ali narodni poslanik još nije bio.

Ako glasate za ovu listu, glasate da se u skupštinsku klupu vrati Miroslav Miki Aleksić, diplomirani ekonomista iz Trstenika koji se bavi poljoprivredom i koji je u prethodnom sazivu (ne ovom jednopartijskom nego onom pre njega) najčešće i govorio o stanju u poljoprivredi i aferama vlasti. U skupštinu planira da se vrati i Borko Stefanović, diplomirani pravnik, poslanik od 2012. do 2016. godine, pri čemu je 2015. godine napustio DS. Kao poslanik bio je poznat po oštrim replikama naročito sa ministrima kada dođu u skupštinu, kao i po podnošenju brojnih amandmana na zakone koje predlaže Vlada. Među prvih petnaestoro na listi je čuveni pisac i reditelj, ali i oštri kritičar Vučićevog režima Siniša Kovačević , a za njim i profesor Vladeta Janković koji je osmi na parlamentarnoj listi, mada je mnogo više angažovan kao kandidat za gradonačelnika Beograda.

Od poznatih lica pronašli smo nekadašnju ministarku Đinđićeve vlade Gordanu Matković, profesorku i nekadašnju poslanicu Sandu Rašković Ivić koja je na jednim od prethodnih izbora stala na čelo DSS i tu stranku praktično “vratila” u skupštinu, da bi je stranka ubrzo smenila. Na listi je i glumac Branislav Tomašević, te Marija Lukić, Janko Veselinović, Srđan Milivojević, predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, političari Slaviša Ristić i Bora Novaković. Građani koji sve ove ljude prepoznaju, već odavno znaju i da li ih podržavaju ili ne.

Na listi je najviše ekonomista, profesora, inženjera i pravnika, a ima i čak 11 doktora nauka, sedmoro penzionera i tri poljoprivrednika. Čak 61 kandidat je iz Beograda, a osim Niša i Novog Sada, najviše kandidata, po sedmoro, dolazi iz Kruševca i Požarevca.

“Ajmo ljudi“ da se vratimo u skupštinu

Lista “Boris Tadić – Ajmo ljudi!” jedna je od onih koje u nazivu imaju ime jakog lidera, a on praktično nije kandidat za poslanika. Teoretski jeste, jer je na listi poslednji pod brojem 245, ali to do sada nije uspelo nikome (i nadamo se da neće). Ukoliko pređu census, poslanik će postati profesor ekonomije Goran Radosavljević kao prvi među jednakima, koji možda nije medijski prepoznatljiv, ali tviterašima i te kako jeste. Kao neko ko predaje “javne finansije” najčešće se o toj oblasti i izjašnjava, kritikujući rast cena hrane ili nedostatak državne strategije za poljoprivredu, upozorava na rast javnog duga ili objašnjava manipulacije informacijama o prosečnoj plati. Ukoliko izborni rezultat bude bolji, on je kandidat za premijera.

Kandidati za poslanike su pre svega političari – lider Nove stranke Aris Movsesijan, nekadašnja potpredsednica DS Vida Ognjenović, jedan od bliskih Tadićevih saradnika Konstantin Samofalov, nekadašnja poslanica DS Nada Kolundžija, nekadašnji ministar za Kosovo Goran Bogdanović.

Na listi „Ajmo ljudi“ najviše je ekonomista, čak 40. Kandidovalo se 24 inženjera, ali i isto toliko penzionera i 21 student. Pored njih tu je po 11 pravnika i profesora, šestoro politikologa i petoro medicinskih radnika.

Ekolozi i profesori u koaliciji “Moramo”

Na listi koalicije “Moramo” koja je objedinila “Ne davimo Beograd”, nekoliko ekoloških pokreta i stranku Nebojše Zelenovića posle prvog na listi, aktiviste Aleksandra Jovanovića Ćute našla se doktorka nauka Biljana Đorđević, koju su građani (možda) upoznali tokom kampanje kada su mediji konačno “morali” da ugoste i ponekog iz opozicije. Nakon predaje liste ova politkološkinja izjavila je da neophodna promena prioritetne politike i razgovor sa građanima ne samo o zaštiti životne sredine, (po kojoj ovu koaliciju prepoznaju) već i o pitanjima socijalne pravde, obrazovanja, zdravstva i decentralizacije.

Treći na listi je javnosti dosta poznatiji, predsednik stranke “Zajedno za Srbiju” Nebojša Zelenović. Kao gradonačelnik Šapca izdvajao je sedam posto gradskog budžeta za kulturu. Pred prošle izbore razišao se sa zagovornicima bojkota i ipak izašao na lokalne izbore u Šapcu i u veoma teškim uslovima i posle brojnih komplikacija ipak osvojio trećinu glasova građana. Već je bio narodni poslanik.

Visoko na listi “Moramo” je jedan od poznatih aktivista pokreta “Ne davimo Beograd” Radomir Lazović. U civilnom sektoru aktivan je više od deset godina u oblasti kulturnih politika, a tokom proteklih godina učestvovao je u pokretanju nekoliko inicijativa za solidarno i demokratsko društvo. U medijskim nastupima ne krije da je Ne davimo Beograd, ipak, više fokusirana na beogradske izbore, u kojima im i istraživanja prognoziraju mnogo veće šanse za uspeh.

Koalicija “Moramo” kandidovala je i profesora Fakulteta političkih nauka Đorđa Pavićevića, dosta oštrog kritičara vlasti i doktora, kao i anesteziologa Radeta Panića iz Kraljeva koji se već dve godine trudi da građane informiše o svemu u vezi sa korona virusom. Panić je postao prepoznatljiv kada je u junu 2020. izjavio da „građani Srbije moraju pod hitno da shvate da su obmanuti zato da bi se održali izbori, a da su sve mere nakon vanrednog stanja neopravdano ukinute, odnosno, da su morale biti postepeno ukinute“. Tada je dodao da su lekari iscrpljeni, da ih nema dovoljno, kao ni zaštitne opreme i da nemaju čime da leče pacijente, zbog čega je bio izložen brojnim kritikama iz vrha vlasti.

Interesantno je da na listi najviše ima profesora, čak 30, a zatim ekonomista i pravnika. Kandidovalo se osam doktora nauka, isto toliko studenata i devetoro penzionera. Od 249 kandidata, iz Beograda je 110, iz Novog Sada samo jedan, desetoro iz Niša i devetoro iz Kragujevca.

Stranke manjina u više kolona

Pored Stranke vojvođanskih Mađara i Stranke pravde i pomirenja o kojima je ranije bilo reči, liste su potvrđene za još četiri manjinske stranke.

Albanske partije izlaze na dve liste. Jedan od šesoro opozicionih poslnika u prethodnom sazivu, Šaip Kamberi ovoga puta predvodi listu „Koalicija Albanaca doline“. U prethodne dve godine u skupštini je iznosio niz kritika na račun sadašnje vlasti, naročito kad je reč o odnosu prema manjinama i o odbijanju suočavanja sa ratnim zločinima nad nesrpskim stanovništvom tokom devedesetih godina. Lista koju predvodi ima 10 kandidata iz Bujanovca, Preševa i Velikog Trnovca, a među njima, osim Kamberija, nema dosadašnjih poslanika.

Druga albanska lista je „Alternativa za promene Albanska demokratska alternativa“ na čijem je čalu Šćiprim Arifi, predsednik opštine Preševo koji je javnosti postao poznat zbog tvrdnji da se Albancima na jugu Srbije pod spornim uslovima brišu prebivališta. I na ovoj listi ima deset kandidata za poslanike, uglavnom iz Preševa.

SDA Sandžaka – Sulejman Ugljanin predala je listu da 45 kandidata. Na čelu liste je Enis Imamović, a druga je Selma Kučević, oboje poslanici u prethodnom sazivu koji su često kritikovali poteze vlasti, naročito kada je reč o situaciji u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu. I ostali kandidati za poslanike dolaze iz ova tri grada, a među njima je najviše pravnika.

Još jedna manjinska lista koja okuplja političke stranke Hrvata i Rusina predala je listu sa 26 kandidata pod nazivom „Zajedno za Vojvodinu- Vojvođani“. Na čelu liste je Tomislav Žigmanov, lider Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, koji je bio poslanik u jednom mandatu od 2016. godine, i tada bio član poslaničkog kluba zajedno sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine. Drugi na listi je advokat Aleksandar Olenik, predstavnik rusinske manjine, poznat kao oštar kritičar ne samo Vučićevog režima, već i odnosa Srbije prema susedima, prema Putinu ili prema poricanju ratnih zločina devedesetih godina.

Naslovna fotografija: FoNet