Za koga glasate? (3. deo) – Ima kandidata, ko hoće da glasa

Gubili ili pobeđivali, nekada veoma jaka Srpska radikalna stranka ne odustaje od svojih proverenih kadrova. Sa njihove liste veterani odlaze samo kad to sami požele. Na čelu višedecenijski lider stranke, Vojislav Šešelj (po zanimanju profesor univerziteta.) Iako osuđen na kaznu od deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine, iako je izjavio da je „ponosan na sve zločine“ koji su mu, kako se izrazio, „pripisani“, te dodao da bi ih i ponovio, Šešelju je i dalje u Srbiji politički rad potpuno neometen. Postojala je dilema te 2018. godine, posle izricanja presude da li Šešelj može ostati poslanik, jer u Zakonu o izboru narodnih poslanika piše da „poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran, ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci“. Međutim, administrativni odbor u kojem je većinu imala Srpska napredna stranka taj zakon nije tako protumačio i Šešelj je ostao poslanik do kraja mandata. Sada se kandiduje za premijera, dok za mesto predsednika podršku daje Vučiću.

Kao i na prošlim izborima, druga na listi je Ljiljana Mihajlović, kojoj u biografiji stoji samo da je ekonomista, dugogodišnja članica stranke. U prošlom sazivu, kada su radikali bili u skupštini, za četiri godine govorila je samo 12 puta i predložila jedan zakon. Druga na listi bila je šefica kabineta predsednika SRS, a pominje se u slučaju „otimanja stana porodice Barbalić“ u koji se uselila 1997. Godine.

Nije neočekivano ni što je treći na listi – Šešeljev sin, zamenik oca na mestu predsednika SRS, Aleksandar, star 29 godina, po zanimanju apsolvent, već iskusan poslanik. Za njim, prepoznatljiva lica iz skupštinskih klupa, uvek dobro pripremljena za raspravu i o zakonima i o drugim temama: Vjerica Radeta– diplomirana pravnica, Milorad Mirčić – diplomirani inženjer tehnologije, Miljan Damjanović– diplomirani ekonomista, pa Dubravko Bojić – penzioner. Tako se može reći da su radikali na prvih sedam mesta pokrili čitavu strukturu stanovništva.

Ili bar svoje liste, jer se na njoj nalazi dvadeset dvoje ekonomista, čak osamnaestoro penzionera, 14 pravnika i jedan student prava, 11 inženjera i devet profesora. Osim pomenutih poslanika, na listi je još i Petar Jojić kojeg, zajedno sa Vjericom Radetom, Haški tribunal traži zbog nepoštovanja suda.

Od poznatih radikala koji su bili poslanici do 2020. godine upadljivo je odsustvo Nemanje Šarovića koji je osnovao svoj pokret, Božidara Delića koji je otišao sa Šarovićem, a sad nosi listu DSS-a i čuvene Nataše Jovanović koja je prešla u naprednjake. Kao i kod svih ostalih, najviše kandidata dolazi iz Beograda, Niša i Novog Sada.

Nada u monarhiju

Demokratska stranka Srbije i deo Pokreta obnove kraljevine Srbije (POKS) koji predvodi Vojislav Mihailović, unuk Draže Mihailovića i nekadašnji gradonačelnik Beograda, svoju koaliciju nazvalla je Nada, pa se i lista zove “Nada za Srbiju”. (U dužoj verziji naziva liste ova koalicija ne pominje POKS, već su se nazvali Monarhisti, kako ih neko ne bi pomešao sa delom pokreta koji vodi Žika Gojković, a koji je sada sa Dverima. Birači se i onako ne udubljuju preterano i nemaju vremena ni interesovanja za objašnjenje kako se POKS podelio na dva dela i ko ima pravo da zadrži ime, tako da će pola čitalaca ovde već da odustane).

Prvi na listi je pomenuti general Božidar Delić (javnosti poznat kao dugogodošnji radikal), svedok u Haškom tribunalu u procesima protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, generala Vladimira Lazarevića i bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića. Drugi je Mihailović, a lider DSS-a Miloš Jovanović, kandidat za predsednika Srbije, treći je na listi. U medijskim nastupima Jovanović generala Delića naziva “najvećim živim srpskim vojskovođom”, dok se sam Delić, kao ni Mihajlović, u predizbornoj kampanji skoro pa ne pojavljuju. Da li je onda uopšte bitno to što se na četvrtom mestu liste kandidata nalazi iskusna narodna poslanica jednom u saveznoj i dva puta u republičkoj skupšštini, Gorica Gajić, ekonomistkinja iz Svilajnca, a za njom mlada i nepoznata menadžerka Marija Vojinović koju su predložili Monarhisti. Bez guglanja, na broju šest setili smo se nekadašnjeg poslanika DSS-a Dejana Šulkića, a na broju 13 prepoznali smo Veroljuba (Verka) Stevanovića, dugogodišnjeg gradonačeknik Kragujevca. Sami nosioci liste više puta su istakli da se na 17. mestu nalazi penzionisani pukovnik Vojske Srbije Ljubinko Đurković, koji je bio komandant odbrane Košara 1999. godine. Tako je na neki način zaokružen deo liste koju predvodi borac sa Paštrika, general Delić. Ako se na trenutak zaboravi Kosovo, “Nada” nam nudi 40 ekonomista, 32 pravnika, 22 inženjera i 21 penzionera. Uključujući generale.

Dveri – glas za Boška

Još jedna lista sličnog, nacionalnog opredeljenja, ima i mladog kandidata za predsednika i povratak kraljevini u nazivu liste. “Boško Obradović – Srpski pokret Dveri-POKS – Miloš Parandilović – Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije”, to je pun naziv liste. Da probamo da objasnimo da je ovo deo POKS-a koji vodi Žika Gojković, zašto Žike u nazivu nema i ko je Parandilović? Ne, jer je nevažno. Za ovu listu glasa onaj ko hoće da podrži Boška Obradovića. Tik uz njega jeste Žika Gojković koji je već bio poslanik, promenio nekoliko partija, a na prošlim izborima za malo preskočio cenzus od tri posto. Ako se opredelite za ovu listu u skupštinu bi se vratio i Ivan Kostić, magistar poljoprivrede, poslanik koji je jedini gladovao sa Boškom Obradovićem na skupštinskom stepeništu, ako se neko seća. Visoko su pozicinirani i potpredsednici Dveri Tamara Milenković Kerković i Milovan Jakovljević, a tek sedmi je zamenik predsednika POKS-a Milan Parandilović iz naziva liste. I na ovoj patriotskoj listi najviše je ekonomista, dvadeset četvoro, a čak 53 kandidata je iz Beograda.

Zavetnici – glas za Milicu

Kod Zavetnika je sve bar kristalno jasno. Predsednica stranke Milica Đurđević Stamenkovski je prva na listi, kandidatkinja je za predsednicu Srbije i lista se zove po njoj. To je dobra strana. Problem sa Zavetnicima donekle nastaje kada se uoči da svi znaju Milicu, ali niko (osim porodice i najbližih saradnika) ne zna ko su ostali ljudi. Drugi je, na primer, hirurg Zoran Zečević o kojem smo pronašli da radi u staračkom domu i da je prekinuo promociju romana Kontraendorfin Svetislava Basare u Aranđelovcu. I dok je hirurg na televizijama makar govorio o medicini, o trećem sa liste Zavetnika, menadžeru Dušanu Stojiljkoviću, nismo pronašli ništa. Ni jednu izjavu, ni jedno gostovanje. Jednako su nam nepoznati i svi ostali kandidati, tako da Zavetnici ispunjavaju sve ono što savremena istraživanja zahtevaju – imaju jakog lidera i nove ljude koji nisu bili na vlasti i o kojima se ne zna ništa. I kod njih je najviše ekonomista, čak 41, ali i 23 studenta i 21 inženjer.

Suverenisti – povratak dinamike u skupštinu

Još jedna lista sa jakim liderom je koalicija “Suverenisti” koju vodi Saša Radulović, diplomirani inženjer elektrotehnike, predsednik pokreta “Dosta je bilo”, nekadašnji ministar, pa zatim opozicioni narodni poslanik. Glas za Suvereniste je podrška da se u skupštinu vrate poslanici koji drže konferencije za novinare o svim temama, da se vrati gitara i pevanje “Pada vlada” u skupštinskom holu. Podsetićemo još i da je Radulović jedan od najviše puta kažnjenih narodnih poslanika kojem je Maja Gojković često u besu isključivala mikrofon. Drugi koalicioni partner je predsednik opštine Čajetina i lider Zdrave Srbije Milan Stamatović koji je na prošlim izborima osvojio tek oko jedan posto glasova.

Treća na listi suverenista je kandidatkinja za predsednika Srbije i nekadašnja poslanica Branka Stamenković, za njom takođe dosta aktivan poslanik (u sazivu pre bojkota) Vojin Biljić, a peta na listi je doktorka Jovana Stojković, uglavnom poznata kao veliki borac protiv vakcine. I to ne samo vakcine protiv kovida. Mlađe glasače trebalo bi da animira Hana Adrović, novinarka koja ima emisiju na youtube kanalu. Malo stariji glasači možda će se setiti i Miloljuba Albijanića iz Zdrave Srbije, koji je nekad bio poslanik, funkcioner G 17 plus i direktor Zavoda za udžbnike.

I suverenisti za poslanike kandiduju najviše ekonomista, ali i inženjera i profesora, dok je interesantno da je na listi tek četvoro pravnika.

I još dve koje možda nisu bile očekivane

Grupa građana “Otete bebe Ana Pejić, predala je listu koja je zaista bila iznenađenje, sa samo 27 kandidata. Lista je očito nastala sa idejom da svojim imenom u stvari ne dozvoli da se pitanje otetih beba zatvori dok se ne sazna istina. Kako je rekla Ana Pejić, predsednica Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, “njihova glavna borba će biti razotkrivanje “bebi-afere“ nestalih beba. Na listi je 15 javnosti nepoznatih žena i 12 isto tako nepoznatih muškaraca, “najobičnijh ljudi” mahom iz nekoliko udruženja roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta i nestala.

U poslednji čas, listu je predala i Romska partija – “Srdjan Šajn”. Prvi na listi od 15 kandidata je radnik, kranista Saćip Saćipović, drugi moler Aldo Kantner Stanimirović , a treća domaćica Gordana Šajn. Ova manjinska lista specifična je po tome što na njoj ima najviše radnika, dva penzionera i jedna učenica. Posebna je i što nekadašnjeg narodnog poslanika Srđana Šajna na listi romske manjine uopšte nema.

Naslovna fotografija: Beta/Milan Timotić