Aerodrom ne može da zaradi ni za plate

Odmah nakon što je u javnost izašla vest da je Gradsko veće Grada Niša odlučilo da vlasništvo Aerodroma „Konstantin Veliki“ prenese na državu, Nišlije su započele demonstracije sa zahtevima da Skupština Grada Niša poništi ovu odluku, a ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izašla je pred novinare da objasni ovu odluku.

Mihajlović je tada izjavila da Vlada Srbije „neće uprtiti Aerodrom Niš i poneti ga za Beograd“, da je država uložila više od tri miliona evra u taj aerodrom, ali da on ne može da posluje na održiv način, jer od svojih prihoda ne može da isplate ni plate za zaposlene na aerodromu.

Međutim, prema podacima koje je objavio Aerodrom Niš na svom sajtu, ove brojke su daleko od istinitih.

U Izveštaju o realizaciji Programa poslovanja za 2017. godinu piše da su poslovni prihodi niškog aerodroma iznosili gotovo šest puta više od brojke koju je iznela ministarka Mihajlović – 323,7 miliona dinara.

U to su uračunati i prihodi od subvencija u iznosu od 103,4 miliona, pa ako ovaj iznos oduzmemo od ukupnih prihoda, ostaje „čistih“ 220 miliona dinara prihoda – skoro četiri puta više od brojke koju je saopštila ministarka.

Čak i ako uzmemo da je ministarka Mihajlović mislila isključivo na prihode Aerodroma Niš od prodaje proizvoda i usluga (što bi bilo pogrešno, jer postoje i druge vrste prihoda), ponovo je omanula i to za skoro 120 miliona: prihodi od prodaje u 2017. iznosili su 179,5 miliona dinara.

Pogledajmo sada kako stoji situacija sa masom zarada koju je Aerodrom isplatio tokom 2017. godine. I tu je ministarka omanula, ali ne ovako drastično kao u pogledu prihoda: umesto ministarkinih „110 miliona“, troškovi za zarade iznosili su 105,8 miliona dinara. Dakle, prihodi aerodroma bili su znatno iznad troškova na zarade.

Pošto još nije izašao zvaničan finansijski izveštaj na APR-u, neko bi mogao da primeti da je ministarka možda mislila na rezultate za 2016. Međutim, nije: ukupni prihodi u 2016. iznosili su 192,7 miliona dinara (uključujući subvencije od 51,5 miliona), prihodi od prodaje bili su 112,2 miliona dinara, a troškovi zarada iznosili su 83,7 miliona dinara.

Istinomer je poslao pitanja kabinetu ministarke sa molbom da nam daju podatke na osnovu kojih je ministarka Mihajlović tvrdila da od prihoda Aerodrom ne može ni plate sebi da isplati, međutim, nismo dobili odgovor, pa zato ministarka za ovu izjavu dobija ocenu „kratke noge„.

Inače, još je u avgustu prošle godine gradonačelnik Niša Darko Bulatović izjavio da u budžetu Grada Niša za 2018. „neće stajati subvencije za plate i stalne troškove koji se stvaraju na Aerodromu“, već da će se pomoć Grada Aerodromu odnositi „na investicije, opremu, tehniku, podizanje kapaciteta i kvaliteta“. 

Sa druge strane, taj isti Darko Bulatović, i to isto Gradsko veće koji su početkom aprila potpisali odluku da Grad prenosi vlasništvo Aerodroma na Republiku Srbiju, 22. januara 2018. godine potpisali su rešenje kojim daju saglasnost na Dugoročni plan poslovne strategije i razvoja niškog aerodroma (za period 2017-2027), u kome nema ni slova o promeni vlasnika.

A iako je najavljena za 10. april, još nije održana sednica gradske Skupštine na kojoj bi trebalo da bude potvrđena ili odbijena pomenuta odluka Gradskog veća. Poslednja vest glasila je da je razlog odlaganja – popravljanje klima uređaja u skupštinskoj sali.