Agresiju da nazovete “Milosrdni anđeo”…

Predsednica Vlade Ana Brnabić, svesno ili ne, iskoristila je jedno od oružja propagande s kraja devedesetih, koje se toliko odomaćilo da određen broj ljudi i ne dovodi u pitanje njegovu istinitost. Komentarišući NATO bombardovanje 1999. godine, rekla je:

“Govorim kao predsednik Vlade jedne zemlje kojoj svaki bogovetni dan dolaze i pričaju “vladavina prava, vladavina prava, vladavina prava”… Pa čekajte, je l’ to bombardovanje bilo vladavina prava? Da ga izvučete iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da NATO pakt odluči da bombarduje evropsku zemlju krajem 20. veka. Pa to nije vladavina prava, nego vladavina sile.”

I nastavila – da sve to bude gore je da to zovete “Milosrdni anđeo”.

Proteklih godina, u javnosti je bilo reči o tome kako se zaista zvala “NATO intervencija”, ali paralelno, i to obično u dnevnoj štampi, provlači se upravo naziv koji je i Brnabić navela.

Nedeljnik, Insajder, Danas – neki su od medija koji su se bavili temom “Milosrdnog anđela” i razobličavanjem mita. Čak je i RTS 2009. analizirao “kako je došlo do toga da se za napade NATO jedino u Srbiji koristi naziv „Milosrdni anđeo“.

Jedna verzija kaže da je zabunu uneo tadašnji kineski predsednik Đijang Cemin, piše RTS, pošto se američka komponenta koja je činila „Savezničku snagu“ zvala „Plemeniti nakovanj“ (Noble Anvil). Bojan Dimitrijević sa Instituta za savremenu istoriju rekao je “da je tadašnja srpska propaganda ili ministarstvo informisanja, iskoristilo taj naziv da ga proširi za čitavu operaciju napada na SRJ”.

„U našoj modernoj istoriji to nije prvi slučaj da je neka propagandna stvar postala opšte mesto i čak ušla u udžbenike“, rekao je Dimitrijević još 2009.

Naredne godine, Danas je pokušavao da istraži otkud Milosrdni anđeo.

“To je pojam skovan u Srbiji i postoji samo na srpskom jeziku… Tačan autor ovog termina je i dalje nepoznat, ali se pretpostavlja da ga je izmislio neko iz tadašnje vlasti radi lakše mobilizacije ljudi za borbu protiv NATO-a”, rekao je tada Damjan Pavlica, filozof i publicista.

Drugi sagovornik lista Danas, Avram Izrael, načelnik štaba Gradskog centra za obaveštavanje Beograda iz vremena bombardovanja, izjavio je da je to ime verovatno plasirano od naših ili stranih medija. General Spasoje Smiljanić, komandant RV i PVO u to vreme, kazao je da je to bila stvar medija i propagande.

A nekadašnji savezni sekretar za informisanje Goran Matić, za koga su, kako Danas piše, mnogi skloni da tvrde da je tvorac „Milosrdnog anđela“, “u izjavi za Danas ne spori da je koristio naziv „Milosrdni anđeo“, ali tvrdi da to nije njegov patent”, nego da ga je NATO koristio u “pripremi bombardovanja”, pa ga je on – preuzeo. (Izvor: Danas, 19.4.2010.)

***

Nekolko godina kasnije, i drugi mediji su podsetili na ovu “zabunu”.

“U javnosti i dalje postoji zabluda da se kampanja vazdušnih napada NATO-a na Srbiju 1999. zvanično zvala Milosrdni anđeo. Nije poznato kako je ta vojna operacija, čiji je zvaničan naziv bio Allied Force ili Zajednička snaga, u Srbiji dobila ovo ime. Magazin Nedeljnik u ovom tekstu podsetio je na zabludu koja opstaje već 17 godina, kao i da je o toj temi pre sedam godina pisao RTS. Redakcija Insajdera preporučuje oba teksta jer podsećaju na propagandu i krivljenje činjenica koje su postale opšte mesto u javnosti.” (Izvor: Insajder, 26.3.2016.)

***

Dakle, ne ulazeći u ocenu premijerke o monstruozunosti bombardovanja, njena pozivanje na naziv “Milosrdni anđeo” dobija ocenu – neistina, s obzirom na više puta potvrđenu činjenicu da to nije zvaničan naziv NATO intervencije, već proizvod propagande domaćih medija, od kojih se mnogi i dalje ne odriču tog izraza.

Foto: Beta/Slobodan Miljević