Ako završetak projekta kasni dva meseca – to nije kašnjenje
Ističući da radovi na obilaznici oko Beograda ne kasne, jer se na ovom projektu radi već 30 godina pa su najnoviji rokovi probijeni za (svega) nekoliko meseci, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović osvrnuo se i na dinamiku radova na auto-putu od Beograda do Čačka, odnosno nastavku tog puta prema Požegi. Kazao je da je auto-put Beograd-Čačak kasnio više od 10 godina, a da je manje važno to što je umesto 30. decembra pušten u saobraćaj 10. februara.
Međutim, postoji nekoliko stvari koje bi trebalo razjasniti u ovoj izjavi ministra Momirovića, jer ovo nije prvi put da prilično nonšalantno govori o rokovima, ali i o tome na koji način su se ranijih godina gradili infrastrukturni objekti u Srbiji.
Najpre, ministar vrlo često, želeći da istakne posvećenost aktuelne vlasti, a posebno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, napominje da se sada rade projekti „o kojima nismo mogli ni da sanjamo“.
Ovu izjavu ministra Momirovića Istinomer je ocenio kao neistinu, jer je izgradnja auto-puta od Beograda do Čačka počela u leto 2010, dve godine pre nego što se promenila vlast, mada uz sporu realizaciju radova na deonici od Uba do Lajkovca i na, kako je kasnije utvrdilo Ministarstvo građevinarstva, prilično nekvalitetan način.
Deonica Koridora 11 od Obrenovca do Čačka, odnosno auto-put „Miloš Veliki“, otvoren je 18. avgusta 2019, a rokovi za njegov završetak probijani su više puta. Tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović još 2014. isticala je da auto-put od Beograda do Čačka „mora da bude završen do početka 2017. godine”.
Radovi na deonici od Preljine do Požege najavljivani su godinima, a kada su počeli u maju 2019, saopšteno je da bi deonica trebalo da bude u funkciji za dve i po godine, dakle do kraja 2021.
I ministar Momirović je odmah po stupanju na funkciju obišao radove na tunelu Laz i izjavio da je “dobio potvrdu od izvođača da će ta deonica biti gotova do kraja 2021”.
Optimizam ga nije napuštao ni na samom samom početku 2021. godine kada je tvrdio da će deonica Preljina-Požega biti završena do kraja 2021.
Napominjao je da auto-put od Preljine do Požege i brza pruga od Beograda do Novog Sada moraju da budu završeni do kraja 2021. i da tu „nema diskusije i kompromisa”.
Uskoro je taj rok skratio „do Svetog Nikole“ (19. decembar), da bi krajem marta predsednik Srbije Aleksandar Vučić od generalnog direktora kineske kompanije koja gradi put pokušao da dobije garanciju da će deonica od Preljine do Požege biti završena do Božića 2022.
I u narednom periodu ministar Momirović je kao rok za završetak radova označavao kraj 2021, ali ne više cele deonice od Preljine do Požege, već samo njenog dela, od Preljine do Pakovraća, koja predstavlja tek trećinu – 11,6 kilometara od ukupno 30,9. Krajem novembra predsednik Vučić obišao je radove na izgradnji ovog dela auto-puta i najavio da će radovi biti okončani do Nove godine.
Međutim, ova deonica auto-puta „Miloš Veliki“ otvorena je za saobraćaj 30. januara ove godine, mesec dana posle postavljenog roka. Ministar Momirović sada želi da ukaže na irelevantnost kašnjenja od svega mesec dana, ali, svesno ili ne, zaboravlja na više činjenica koje mu ne idu u prilog.
Tvrdeći da je auto-put Beograd-Čačak „kasnio više od 10 godina“, nije pomenuo da su i predsednik Vučić i ministarka Mihajlović u više navrata obećavali da će ta deonica biti završena mnogo ranije. Govoreći da nije kašnjenje „to što smo mi umesto da ga pustimo 30. decembra pustili 10. februara“, a što se očigledno odnosi na deonicu od Čačka, tačnije od Preljine do Pakovraća, ne pominje da je u tom roku prvobitno najavio završetak cele deonice do Požege, a ne samo jedne trećine koja je do sada otvorena.
Budući da tvrdi da „nije kašnjenje“ to što je deonica auto-puta „umesto 30. decembra“ završena svega mesec dana kasnije, a da pritom zaobilazi činjenicu da još nisu otvorene dve trećine puta, a za šta je rok bio kraj 2021, izjavu ministra Momirovića ocenjujemo kao – zloupotrebu činjenica.
Foto: FoNet/MGSI
