Besmislena nesvrstanost
Svoj stav o Pokretu nesvrstanih Mićunović je detaljnije objasnio u autorskom tekstu gde je napisao da su nedavne narodne pobune protiv diktatorskih režima na Bliskom istoku i reagovanje vlasti, naročito u Libiji, „osvetlili još jednom prirodu mnogih režima iz Pokreta nesvrstanosti“.
„Ogromna većina nesvrstanih zemalja su nedemokratski, diktatorski, oligarhijski ili porodični režimi. Razumljivo je što su oni Titu bili tako bliski i što se on u tom društvu dobro osećao imitirajući ih. Čast izuzecima, poput Nehrua i još nekih, ali naši česti i omiljeni gosti su bili: car Hajle Selasije, šah Reza Pahlavi, car Bokasa, Idi Amin, Muamer Gadafi, Kim Il Sung, Mubarak, i nema smisla da nabrajam sve te diktatore koje je narod svrgavao, a ima ih na desetine…Mi koji smo stvarali Demokratsku stranku bili smo bar oko toga ujedinjeni – da ne dozvolimo gaženje ljudskih prava i da gradimo demokratsko društvo po ugledu na slobodna i razvijena evropska društva i da nas niko više ne izvodi iz Evrope.“
Politika, 7. 3. 2011. godine
Osim toga predsednik Spoljnopolitičkog odbora Skupštine navodi i razloge zašto Srbija ne bi više trebalo da ima veze sa nesvrstanima.
„Smatram neprimerenim da slavimo jubileje jednog pokreta koji je odavno odigrao svoju ulogu i više politički nema nikakav značaj;
Smatram da je ponižavajuće da slavimo jubileje jedne organizacije koja nas je izbacila iz svojih redova;
Smatram da je nekorektno prećutkivati činjenicu da se taj ‘jubilarni samit’ ipak održava u Indoneziji, gde će biti predsednici država, kako je i bilo u Beogradu pre pedeset godina, a da se u Beogradu predviđa samo ‘ministarska konferencija’ ili skup još nižeg nivoa;
Smatram da je nelogično da budemo domaćini konferenciji jedne organizacije čiji nismo članovi, a samim tim ni pravi učesnici, jer će Egipat predsedavati i rukovoditi konferencijom. To bi bilo kao da veliko sportsko takmičenje organizuje zemlja koja se nije kvalifikovala za takmičenje;
Smatram, na kraju, da je krajnje neracionalno, a možda i štetno, da se neposredno pred evropsko odlučivanje o davanju statusa kandidata Srbiji, kad je potrebna najveća agilnost naše diplomatije, usmerena ka najvažnijem strateškom cilju: statusu kandidata za EU, da tada razbacujemo snage na jednu nevažnu konferenciju.“
Politika, 7. 3. 2011. godine
O značaju Pokreta nesvrstanih ili koristi i šteti koje bi Srbija mogla da ima od saradnje sa njim moglo bi se dosta polemisati. Ono što je, međutim, sporno jeste da je upravo Dragoljub Mićunović krajem 2009. godine predvodio delegaciju Odbora za inostrane poslove koja je u Kairu dogovarala da Beograd bude domaćin ovogodišnjeg sastanka nesvrstanih.
„Delegacija, koju je predvodio predsednik Odbora Dragoljub Mićunović, a u kojoj su bili Nada Kolundžija i Vesna Pešić, imala je odvojene susrete sa predsednikom egipatske Narodne skupštine Fathijem Sururom, kao i sa predsednicima spoljnopolitičkih komiteta donjeg i gornjeg doma Mustafom el-Fikijem i Mohamedom Basjunijem. Egipat je podržao ideju da Beograd 2011. godine bude domaćin jubilarnog samita nesvrstanih, kada treba da se obeleži pola veka od prvog samita nesvrstanih u Beogradu.“
Tanjug, 12. 12. 2009. godine
Vlast u pojedinim članicama nesvrstanih nije preko noći postala nedemokratska i diktatorska, kao što je, takođe, teško poverovati da Mićunović 2009. nije bio svestan svih razloga koje sada navodi protiv učešća Srbije u Pokretu nesvrstanih. Zbog toga mu Istinomer daje ocenu „nedosledno“.
