Besplatno kod privatnih lekara krajem 2015.

Pred kraj 2014. ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će građani za godinu dana sa zdravstvenom knjižicom moći da se leče i kod privatnih lekara.  

Najavljivano je da će građani tako manje čekati na pregled i da će se u početku to primenjivati u pedijatriji, ginekologiji, oftalmologiji i dijagnostici.  

I planom rada Vlade za 2015. godinu, predviđeno je “smanjenje lista čekanja, uključivanjem privatnog sektora u zdravstveni sistem pružanja zdravstvenih usluga”. 

Međutim, do danas se ništa nije promenilo, jer svi koji žele kod privatnog lekara, i dalje to čine o sopstvenom trošku, a liste čekanja za preglede ili intervencije koje bi mogli da obave privatni lekari i dalje su ogromne. 

Tako, na primer, u Kliničkom centru Srbije postoji nekoliko lista čekanja za pregled magnetnom rezonancom, gde se mogu videti neki drastični primeri. Poslednji na jednoj od takvih lista, upisan 2. decembra 2015. godine, na pregled magnetnom rezonancom čekaće gotovo godinu dana, do 1. novembra 2016. Ima i pacijenata koji će na operaciju katarakte, koja se takođe može obaviti u različitim privatnim ordinacijama, čekati više od dve godine.

To znači da građani mogu samo da biraju da li će „besplatno“ da čekaju nekada i godinama ili će da plate pregled kod privatnika. 

Inače, nije jasno da li je za lečenje kod privatnih lekara o trošku države poteban novi zakon ili su dovoljni neki podzakonski akti, budući da su ministar Lončar i funkcioneri u tom ministarstvu davali različite izjave. U Ministrstvu zdravlja nisu odgovorili na pitanja Istinomera zbog čega nije ispoštovan rok koji je ministar Lončar više puta najavljivao, niti šta je sve potrebno da bi lečenje kod privatnih lekara bilo pokriveno osiguranjem. 

Budući da građani koji žele kod privatnog lekara i početkom 2016. plaćaju iz svog džepa, obećanje ministra Lončara ocenjujemo kao “neispunjeno”. 

Inače, na prosečnu srpsku platu od 44.000 dinara, doprinos za zdravstveno osiguranje mesečno iznosi 6.300 dinara. Doprinosi za zdravstveno se uvećavaju kako raste plata, iako su zdravstvene usluge za sve iste. Osim toga, pojedine kompanije imaju duple troškove, jer svojim zaposlenima plaćaju privatno zdravstveno osiguranje, a moraju da plaćaju i doprinose državi.
 

Prema podacima Instituta Batut o troškovima zdravstvene zaštite u Srbiji, ti rashodi su 2013. godine iznosili 10,6 odsto BDP-a, od čega su privatni troškovi bili 4,2 odsto.

Analize Instituta Batut isto tako pokazuju da takozvani privatni rashodi, odnosno ono što građani plaćaju za zdravstvo, konstantno rastu. Ti troškovi su 2003. Iznosili 2,5 odsto BDP, a 2013. dostižu 4,2 odsto. 

To pokazuje da građani sve više novca izdvajaju za zdravstvo i da se sve više leče kod privatnih lekara. 

Za sada, kod privatnika možete otići o trošku osiguranja jedino kada vam u roku od 30 dana ne zakažu pregled za koji nema liste čekanja. Tada zdravstvena ustanova građanima mora da izda potvrdu kako bi od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) nadoknadili troškove.
  

Profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu i poslanik Demokratske stranke Dušan Milisavljević za Istinomer kaže da bi građani trebalo da biraju kod koga će se lečiti.

Milisavljević objašnjava da je za to potrebno imati detaljne podatke o privatnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, o njihovim kadrovima, opremljenosti, kao i da je neophodno utvrditi osnovni paket usluga.

Milisavljević ocenjuje i da je izjednačavanje državne i privatne prakse ključ rešenja potencijalne korupcije u zdravstvu, jer, kako kaže, određen broj državnih lekara zloupotrebljava svoj položaj i iz državne institucije šalje pacijente u privatni sektor.