Biće javna rasprava o prodaji zemlje strancima

Početkom jula ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obećao je da će biti organizovana javna rasprava o izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu, a koje se odnose na prodaju zemlje strancima. Međutim, nacrt ovog zakona je 4. avgusta dobio „zeleno svetlo“ na Vladi Srbije, a da niko od predstavnika zainteresovane javnosti prethodno nije video predviđena rešenja, niti je dobio priliku da bilo šta kaže o novim članovima zakona koji treba strancima da otežaju kupovinu zemljišta u Srbiji. Zato ministru Nedimoviću ocena neispunjeno. 

Prema obrazloženju ministarstva poljoprivrede, javne rasprave o zakonu nije bilo jer ministarstvo već godinu dana sarađuje sa različitim poljoprivrednim organizacijama, koje su, kako navode, zadovoljne predloženim izmenama. 

Međutim, jasno je da ovako važan zakon nije samo tema za poljoprivrednike, te objašnjenje ministarstva apsolutno ne pije vodu. Iako se čini i da nije bilo vremena za javnu raspravu jer zakon mora da se usvoji do 1. septembra, podsećamo da vlasti dve godine najavljuju zakon koji će stranim državljanima otežati da dođu u posed srpskih oranica. Dakle, bilo je više nego dovoljno vremena da se omogući građanima i udruženjima da doprinesu kvalitetu ovog propisa. Ovako, otišli smo još korak dalje u osnaživanju nedemokratske praksa zaobilaženja javnosti u donošenju propisa.

Kako je ukazala Transparentnost Srbija, javna rasprava ima i veliku ulogu u borbi protiv korupcije i netransparentnog lobiranja, time što se tokom nje može pokazati da li su rešenja o kojima se raspravlja utemeljena na stvarnoj potrebi i javnom interesu da se uredi neki odnos ili ne. U tom smislu je naročito važno da čujemo da li novim zakonskim rešenjima vlast ipak štiti strane kompanije koje su i dosad kupovale plodnu zemlju po Srbiji.

Prema podacima studije “Civilno društvo i kreiranje javnih politika u procesu evropskih integracija (Beogradska otvorena škola BOŠ, 2016) u 2014. godini tek svaki deseti propis bio je usvojen uz prethodno organizovanje javne rasprave, odnosno za njih 37 od ukupno 351. 

Prema drugoj, novijoj BOŠ-ovoj analizi prvih šest meseci rada Vučićeve vlade (avgust 2016 –mart 2017), procenat održanih rasprava za usvojene propise je veći, ali se javne rasprave shvataju kao puka forma, a ne kao mogućnost da se zakoni unaprede.

Predlog zakona, koji bi trebalo da onemogući potpunu liberalizaciju trgovine zemljištem dogovorenu Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, ušao je u skupštinsku proceduru 14. avgusta, biće usvojen po hitnoj proceduri da bi stupio na snagu do 1. septembra.

Ovaj datum je važan jer upravo tada, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju počinje primena odredbi koje izjednačavaju prava građana Srbije i Evropske unije pri kupovini srpskog poljoprivrednog zemljišta. Dakle, cilj zakona je da oteža strancima kupovinu oranica.

Srbija je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. postala jedina zemlja koja je u postupku pregovora o pridruživanju EU prihvatila obavezu da liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta pre nego što postane punopravna članica, dok su se druge zemlje poput Poljske, Hrvatske, Mađarske u pregovorima izborile za višegodišnju zabranu prodaje zemlje strancima i nakon ulaska u Uniju.