Biće penzija k’o plata !
Sastavljanje Vlade u leto 2008. donelo je, na insistiranje PUPS-a, plan da prosečne penzije tokom 2009. godine dostignu 70 odsto prosečne zarade. Cvetkovićevo obećanje, međutim, naišlo je odmah na kritike drugih koalicionih partnera.
„To je nemoguće da se ispuni čak ni sa nama. To mogu odmah da vam kažem. Jedna ozbiljna, odgovorna vlada može vrlo lako da završi ovaj proces tranzicije i da popravi položaj penzionera. Ne na način kao što je to traženo od strane PUPS-a, da se penzije dignu na 70 odsto plate, nema odakle da se pronađe milijardu evra jer nema toliko para ni u budžetu.“
predsednik G17 plus Mlađan Dinkić, Politika, 25. 06. 2008. godine
„Jedno je sigurno, to je mnogo teško, i to svi znamo.“
guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, Politika, 25. 06. 2008. godine
Vlada je sastavljena, a dogovor je, i pored protivljenja dela koalicije ostao – penzije će, iz dva navrata, dostignuti obećani nivo.
U međuvremenu je počela globalna ekonomska kriza i Vladini planovi su poremećeni. Penzije su morale da ostanu na nivou od oko 60 odsto prosečne plate jer je MMF insistirao na njihovom zamrzavanju. U obećanje da će prosečna penzija, ipak, kasnije početi da raste neki su i dalje nastavili da veruju.
„Penzije će postepeno rasti do iznosa do 70 odsto od prosečne zarade, u 2011. godini će se približiti tom nivou.“
potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, Blic, 29. 11. 2009. godine
Završetak 2009. godine samo je potvrdio ono što se već znalo – penzije nisu dostigle nivo od 70 odsto prosečne plate, a premijer Cvetković nije ispunio obećanje.
Posle najnovijih pregovora sa misijom MMF-a, maja 2010. godine, ne pominje se više usklađivanje penzija sa 70 odsto iznosa prosečne plate, već je čak u pitanje dovedeno i sadašnjih 60 odsto.
Statistika dizala penzije
U jednom trenutku prosečna penzija je uspela da dođe do obećanog nivoa učešća u prosečnoj zaradi. Ali – samo zahvaljujući drugačijoj metodologiji obračuna.
Naime, Republički zavod za statistiku je početkom 2009. uveo metod po kojem se prilikom izračunavanja proseka plata u obzir ne uzimaju samo zarade zaposlenih kod pravnih lica, već i onih koji rade kod preduzetnika. U to vreme, plate su ponirale, a penzije bile zamrznute, pa je delovalo kao da je njihov udeo u prosečnoj zaradi povećan. Tako je u periodu januar-februar 2009. prosečna penzija učestvovala u prosečnoj zaradi preko 70 odsto, ali već u martu njihov udeo pao ispod 65 odsto.
Slučajni splet okolnosti i promena statističke metode se, naravno, ne mogu smatrati ispunjenim obećanjem.
Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević
