Bivša vlast ćutala na mišljenje MSP o Kosovu

Iako je najavljivao da će platformu o rešenju pitanja Kosova predstaviti “krajem marta, najkasnije početkom aprila” (za šta je od Istinomera dobio ocenu “nedosledno”), predsednik Vučić je 8. jula rekao da trenutno nema nikakav predlog za trajno rešenje kosovskog problema i da će izaći pred narod kada bude imao šta da ponudi. 

„Šta god da uradimo, mora da idemo na referendum. Kako god da menjamo i na bilo koji način, kakve god ustavne promene da donosimo moramo da idemo na referendum“, izjavio je Vučić posle obilaska fabrike „Teleoptik – žiroskopi“.

Rekao je da će se svi lideri opozicionih partija ujediniti kako bi oborili referendum uz obrazloženje „za naivnu srpsku javnost“ da se referendum ne može sprovoditi u uslovima diktature, zbog čega će „svaki referendum pasti“. Poručio je i da mu ne pada na pamet da raspisuje referendum „ako ne budemo imali nešto značajno više od onoga što imamo danas“.

U nekoliko navrata svoje političke protivnike nazvao je „lopužama“ i „kretenima“, optuživši ih da su odgovorni za kosovski problem.

„2010/11. su nam kreteni objašnjavali da su negde pobedili, da to što je doneta katastrofalna presuda protiv interesa naše zemlje, da smo mi pobedili u nečemu“, rekao je Vučić referišući na odluku Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.  

Na poziv akademika Dušana Teodorovića da podnose ostavku jer je posle šest godina pregovora u Briselu izjavio da Srbija na Kosovu danas nema ništa, predsednik je odgovorio:

„Ja da podnesem ostavku što su ovi proglasili nezavisnost (Kosovo, prim. Istinomera), naša Vlada i predsednik ćutali, naša Vlada i naš predsednik podržavali pismo Međunarodnog suda pravde i presudu koja je doneta na naš zahtev. Ja zbog toga da podnesem ostavku? Pa, nije problem, ako mi vi kažete da ćete vi išta više da donesete.“

Šta se zaista događalo nakon što je Kosovo 17. februara 2008. godine proglasilo nezavisnost? Najpre je na predlog Srbije Generalna skupština UN (GS UN) 8. oktobra 2008. usvojila rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde (MSP) traži savetodavno mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova. Pitanje, koje je postavio Beograd, glasilo je: “Da li je odluka privremenih institucija Kosova o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom?”. 

Zvanični Beograd tada je bio zadovoljan usvajanjem rezolucije, koju je tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić okarakterisao kao „pobedu ne samo Srbije već i međunarodnog prava“. 

„Republika Srbija veruje da bi upućivanje ovog pitanja Međunarodnom sudu pravde sprečilo da kosovska kriza posluži kao duboko problematičan presedan, u bilo kojem delu sveta gde postoje secesionističke ambicije. Verujemo, takođe, da bi savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde predstavljalo politički neutralan, ali pravno autoritativan putokaz mnogim zemljama koje su još u dilemi kako da se postave prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i da li je ona u skladu sa međunarodnim pravom”, rekao je tada Jeremić.

 

Nije samo tadašnja vlast bila optimistična povodom izjašnjavanja MSP-a. Na rezoluciju je pozitivno reagovao i dobar deo opozicije, u kojoj je tada bio i današnji predsednik Srbije. Aleksandar Vučić je tog 8. oktobra (neposredno pred registrovanje Srpske napredne stranke) izjavio da je izglasavanjem rezolucije u GS UN Srbiji otvorena mogućnost da se „ponovo sedne za pregovarački sto sa Albancima“. I njegov dugogodišnji stranački kolega, sa kojim će ubrzo i napraviti SNS, Tomislav Nikolić, izjavio je da je dobro da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, doduše uz ukazivanje na moguću opasnost tog postupka.

Dve godine kasnije, 22. jula 2010, Međunarodni sud pravde doneo je savetodavno mišljenje da kosovska Deklaracija o nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Za tadašnju vlast u Beogradu odluka MSP-a bila je iznenađujuća, jer su i dan pre saopštavanja sudskog mišljenja i tadašnji predsednik Boris Tadić, i premijer Mirko Cvetković i šef diplomatije Jeremić javno govorili da očekuju da će odluka biti pozitivna po Srbiju. 

Međutim, istog dana kada je doneto savetodavno mišljenje, Tadić je izjavio da je odluka suda teška za Srbiju i ponovio da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije jer smatra da jednostrano proglašena secesija nije u skladu sa principima UN.

Odmah je reagovao i Jeremić, koji je toga dana rekao da je MSP izbegao da se izjasni o suštinskom pitanju – o tome da li su kosovski Albanci imali pravo na „pokušaj secesije od Srbije“. Tadašnji šef diplomatije je poručio da Srbija nikada neće priznati jednostranu proglašenu nezavisnosti Kosova, te da mora da nastavi s mirnom diplomatskom i političkom borbom za očuvanja teritorijalnog integriteta države.

Tadašnji premijer Mirko Cvetković odmah je za sutradan, 23. jul 2010, zakazao vanrednu sednicu Vlade, nakon koje je izjavio da Srbija ostaje privržena principu državnog integriteta i celovitosti.

Zatim je, na zahtev Vlade Srbije, za 26. jul zakazana vanredna sednica Skupštine Srbije, kojoj su prisustvovali i predsednik Srbije i premijer. Jeremić je za skupštinskom govornicom ponovio da je kao nadležni ministar spreman da se suoči s ličnim političkim konsekvencama, ako se politika oceni kao neuspeh i da ne želi da se krije iza bilo koga. Na kraju skupštinske rasprave, Tadić je izjavio da odluka o traženju mišljenja od MSP-a i nije ideja Jeremića, već da je doneta u predsedničkom kabinetu, u konsultaciji s pravnicima.

Dakle, tačno je da je na zahtev Srbije Međunarodni sud pravde doneo mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Ali su, kao što smo videli, rezoluciju GS UN kojom se traži mišljenje MSP-a, tada podržali i Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić. Takođe, videli smo da Vlada Mirka Cvetkovića i tadašnji predsednik Boris Tadić nisu ni ćutali, niti su pozdravili „presudu“ MSP-a. Zato za izjavu da su bišva „Vlada i predsednik ćutali“ i „podržavali pismo Međunarodnog suda pravde i presudu koja je doneta“, predsednik Vučić dobija ocenu „neistina“.