Blokada puteva je destrukcija i fašizam na delu
Velike reči smo čuli od predsednice Vlade Ane Brnabić o protestima građana proteklih dana, ali ne i toliko originalne, s obzirom da je slično etiketiranje fašizmom došlo i iz usta Miloša Vučevića i Aleksandra Vulina.
Izlazak na ulice širom Srbije, blokada puteva i protestne šetnje i okupljanja zbog ekoloških tema i u tom trenutku još samo najavljenih zakona (o referendumu i eksproprijaciji), za Brnabić su destrukcija i fašizam. To je ponovila i na društvenim mrežama.
Zašto ova izjava zaslužuje ocenu – kratke noge?
Demokratija je kada se borite na izborima i kada su vam svi izbori važni – od mesne zajednice do predsedničkih izbora.
Demokratija nije kada dajete sebi za pravo da drugima ograničavate jednu od osnovnih sloboda – slobodu kretanja. To je fašizam. https://t.co/g7QKhB7Whz
— Ana Brnabic (@anabrnabic) November 28, 2021
Ovoga puta, pojam koji povezuje reakcije predstavnika vlast je – fašizam, reč koja se zapravo odnosi na totalitarnu ideologiju (u užem smislu režim u Italiji u prvoj polovini 20. veka), čije su pristalice u borbi s protivnicima primenjivali i nasilje, uz pomoć paravojnih organizacija i tajne policije.
Da ne ulazimo u detalje istorije političkih nauka ili analizu režima, šta to Brnabić čini kada ovako olako koristi pojam, čija težina prevazilazi puko stranačko prepucavanje?
U kolumni za “Vreme”, Ivan Ivanji, pisac i prevodilac, upravo se bavi ovom temom.
“Lično sam doživeo Aušvic i Buhenvald i sa indignacijom odbijam da se bilo ko olako poigrava sa tako ozbiljnom pojavom. Fašizam je ideologija koju je osnovao Benito Musolini. Napisao je o njoj nekoliko knjiga, objasnio šta pod tim podrazumeva. Može da se sažme u ideju ukidanja svake individualnosti u politici i stvaranja staleške države. O blokadama ulica nezadovoljnika kod nas mogu da se izreknu kritičke reči, jer se kao koletaralna šteta javljaju neprijatnosti za građane koji su se nekuda uputili i neko vreme ne mogu da prođu, ali baš nikakvih elemenata fašizma u tim bunama nema”, piše Ivanji. (Izvor: Vreme)
A pre više od dve godine za isti list:
“Bilo bi potrebno mnogo prostora da se navede ko kod nas u poslednje vreme koga naziva fašistom, iako je to pogrešno i truje atmosferu u društvu. Ko god nekog naziva fašistom upotrebljavajući tu oznaku kao neku vrstu psovke, a bez objašnjenja, ko nazove fašistom nekoga ko to nije – a toga kod nas ne manjka – zapravo podržava stvarne fašiste i fašizam, svesno ili iz neznanja.” (Vreme, 25. april 2019.)
O blokadi i neposlušnosti
Ideja “građanske neposlušnosti u savremenoj političkoj teoriji sagledava se kao svesna politička aktivnost suprotstavljena postojećem („lošem“) zakonu, ali ne i moralnosti kao takvoj”.
I BBC je analizirao koliko je efikasan ovaj koncept i može li zaista da promeni svet.
„Neke od najvažnijih promena koje smo doživeli poslednjih godina desile su se preko kampanja narodnog nenasilnog građanskog otpora“, rekao je za ovaj medij profesor Isak Svenson, koji inače predaje na katedri za Istraživanje mira i konflikta, na Univerzitetu u Upsali, u Švedskoj.
Nenasilne kampanje naširoko se koriste za promenu režima, za postizanje samoopredeljenja, protiv strane okupacije i radi rešavanja raznih pitanja koja se tiču rodne i etničke jednakosti, ljudskih prava i životne sredine, piše BBC. I podseća – Mahatma Gandi, Martin Luter King i Nelson Mandela veoma su cenjeni zbog svoje pionirske upotrebe građanske neposlušnosti.
U istom članku istoričar Jan-Werner Muller piše:
***
Građanska neposlušnost jedan je od oblika demokratske pobune građana. Kritika takvog pristupa (protestnih šetnji, skupova i blokada puteva) je jedna stvar, ali njihovo kvalifikovanje kao “fašizam” jeste banalizacija i zloupotreba tog pojma. Zato, izjava premijerke da je blokada puteva “destrukcija i fašizam” dobija ocenu – kratke noge.
Naslovna fotografija: Beta
