Brojke kažu nasilja je manje
I februara 2010. godine ministarka je iznela podatak „da je broj incidenata i težih slučajeva narušavanja javnog reda i mira, u poslednja dva meseca 2009. godine u odnosu na 2008. smanjen za 28 odsto.“
„Bilo je 43.578 sportskih događaja, što je 77 odsto ukupnog broja svih javnih skupova, i bilo je 110 slučajeva remećenja javnog reda i mira.“
Beta, 25. 2. 2010. godine
Brojke ne lažu, ali donekle sakrivaju pravo stanje stvari. Naime, u trenutku kada se ministarka poziva na statistiku i kaže da se nasilje smanjuje, u isto vreme se dešava slučaj ranjavanja navijača na tribinama stadiona Crvene Zvezde, foto-reporter na stadionu Partizana biva pogođen bakljom, a u Novom Sadu je pretučen košarkaš Partizana Strahinja Milošević. Sve ovo naišlo je na osudu države, ali ne i na reakciju. Dakle, da bi analiza bila objektivna, osim kvantiteta, treba meriti i kvalitet i intenzitet nasilja.
„Pored prebrojavanja akata koji su se dogodili, postoji i intenzitet nasilja koji se dogodio. Drugo, nije isto kada se dogodi nasilje koje je posledica nekakvog organizovanog delovanja organizovanih grupa, ili ako vi imate nasilje koje nastaje kao sporadično, dakle kao incidentno nasilje. Bez toga se ne može govoriti o tome da je situacija bezbednosno bolja ili lošija ukoliko se ne uradi ta kvalitativna analiza. Nasilje se nije smanjilo, samo se nastavilo, zbog toga što je reč o nasilju koje se dogodilo unutar stadiona, unutar istog socijalnog miljea. Tu je nasilje manje-više svakodnevno prisutno.“
docent na fakultetu za bezbednost Zoran Dragišić, Kažiprst B92, 21. 4. 2010. godine
Iako je policija imala uspeha i uradila deo posla oko suzbijanja navijačkih zločina, ostaje utisak da država, ipak, ne sprovodi do kraja Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama. Nasilje je i dalje dobrim delom prisutno na stadionima, a i mnoge počinioce sudovi su puštali nekažnjeno. Zbog svega toga, izjavu ministarke sporta možemo tretirati jedino kao „poluistinu“.
