Brzom prugom od Niša do Dimitrovgrada
Iako je ministar najavio da će rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad biti završena 2009. godine, već na proleće iste godine stiglo je pomeranje tog posla.
„Tender za remont i sanaciju pruge Dimitrovgrad-Niš, duge 60 kilometara, biće raspisan u junu, a radovi bi trebalo da počnu u oktobru.“
direktor za investicije Železnice Srbije Vladimir Radić, Danas, 12. 3. 2009. godine
Do kraja 2009. godine radovi nisu počeli, a generalni direktor Železnica Srbije je rekonstrukciju tog dela pruge označio kao prioritet za 2010. godinu.
„U narednoj godini prioritetni projekti će biti izgradnja Beogradskog železničkog čvora, rekonstrukcija i elektrifikacija pruge Niš–Dimitrovgrad.“
sajt Železnice Srbije, 29. 12. 2009. godine
Maja 2010. ministar ekonomije Mlađan Dinkić i češki ministar industrije i trgovine Vladimir Tošovski potpisali su protokol o ekonomskoj saradnji između dve zemlje. Tada je dogovoreno da prvi projekat koji će Češka pomoći bude upravo obnova spornog dela pruge.
„Prvi projekat koji će zajednički realizovati dve države je modernizacija i rekonstrukcija pruge na Koridoru 10 od Niša do Dimotrovgrada. Za tu namenu češka Eksportna banka će odobriti Vladi Srbije kredit od 120 miliona evra za elektrifikaciju tog dela pruge.“
ministar ekonomije Mlađan Dinkić, Tanjug, 4. 5. 2010. godine
Budući da radovi na rekonstrukciji pruge nisu započeti ni godinu dana posle roka koji je ministar za infrastrukturu dao za njihov završetak, Istinomer njegovo obećanje ocenjuje kao neispunjeno.
Prema najavama koje stižu ovih dana radovi bi mogli da počnu do kraja 2010. godine.
„Radovi na elektrifikaciji pruge od Niša do Dimitrovgrada, na železničkom Koridoru 10, početi najverovatnije do kraja godine. Realno je da radovi traju oko tri i po do četiri godine, što obuhvata potpunu rekonstrukciju i elektrifikaciju pruge i zamenu sigurnosnih uređaja.“
generalni direktor Železnica Srbije Milovan Marković, B92, 22. 10. 2010. godine
Zapušteni prioritet
Železnička pruga Niš-Dimitrovgrad-Granica Bugarske izgrađena je još 1888. godine. Dugačka je 104km, ima jedan kolosek i nije elektrificirana.
Sa druge strane, pruga ima izuzetan nacionalni i međunarodni značaj. Svrstana je u najvažnije međunarodne magistralne pruge Evrope (E-70), deo je panevropskog prioritetnog Koridora 10 i nalazi se u Mreži pruga „visoke performanse“ jugoistočne Evrope.
