Ćutali smo posle pobede u Interpolu

Tokom sastanka sa predstavnicima Srba sa Kosova povodom najnovijih tenzija sa vlastima u Prištini predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da posle pobede u Interpolu, “nismo seirili, nego smo slali poruke mira i pružili ruku Albancima“. Ipak, čini se da nije sve bilo baš tako.

Krenimo redom.

Nakon dva kruga glasanja u Generalnoj skupštini Interpola Priština nije uspela da ostvari dovoljan broj glasova za prijem u članstvo u toj organizaciji. Ubrzo potom, ministar Nebojša Stefanović, na svom tviter nalogu, objavio je fotografiju iz sale u kojoj se glasanje odvijalo. Na fotografiji je pisalo „pobeda“.

U izjavi za medije ministar Stefanović zahvalio je zemljama koje su se oduprle pritiscima moćnih i velikih država i nisu glasale za prijem Kosova u Interpol.

Predsednik Vučić i ministar spoljih poslova Ivica Dačić, održali su, nešto kasnije taj dan, konferenciju za medije, povodom uspeha Srbije (ili neuspeha Kosova) u Interpolu. Predsednik je rekao da je Srbija osnažila svoju poziciju u svetu, ali da ne smemo biti euforični.

Sa druge strane Ivica Dačić je imao malo drugačiji pristup. Pre nego što je započeo svoje obraćanje medijima, ministar je uputio nekoliko reči predsedniku “gospodine predsedniče, ja nemam obavezu da budem suzdržan, je l’ tako?“ i na taj način, čini se, nagovestio u kakvom tonu će proteći njegov govor. 

Najpre je rekao da je to velika pobeda Srbije i srpskog naroda i da je to pokazatelj da se ništa ne može uraditi na silu i bez dogovora sa Srbijom. 

Ministar spoljnih poslova bio je vidno rezigniran držanjem austrijskih predstavnika i drugih „prijatelja Srbije“ tokom glasanja u Interpolu. „Inače (Sebastijanu prim. aut.) Kurcu sam rekao, evo bio je predsednik tu, rekao sam mu sledeće, ’ti si bre pametan čovek, pa koja budala je na strani gubitnika?!’“ naglasio je Dačić. 

Prema njegovim rečima kosovskoj strani je za prijem u Interpol nedostajalo čak 36 glasova, te im ni pomoć austrijskog kancelara Sebastijana Kurca nije mnogo značila. Posebnu pažnju javnosti izazvao je Dačićev pokušaj, da, na sebi svojstven način, bude duhovit i tako ujedno, poruči svojim oponentima, šta misli o njihovim nastojanjima.

“Ćutanju“ posle uspeha u Interpolu pridružio se i generalni sekretar predsednika Srbije, Nikola Selaković, ističući da je rezultat glasanja u toj organizaciji potvrda novoizgrađenog ugleda Republike Srbije u međunarodnoj zajednici.

Tu nije bio kraj “izdavanju“ potvrda.  

Nekako su sve ove izjave stale u jedan dan. Već ustradan, 21. novembra, kosovska vlada izglasala je odluku o povećanju poreza na uvoz robe iz Srbije, sa 10 na 100 odsto. I odnosi Beograda i Prištine još jednom su uplivali u krizu, a Srbija je za nepuna 24 sata prešla put od pobednika i države sa „novoizgrađenim ugledom u međunarodnoj zajednici“ do toga da „srpska suza opet nema roditelja“.

Snimke slavlja u srpski sredinama na Kosovu i Metohiji, za kratko vreme, zamenili su snimci protesta, zbog uvedenih taksi.

Od kabineta predsednika Vučića pokušali smo da saznamo kako prvi čovek Srbije vidi pobrojane izjave zvaničnika Srbije posle glasanja u Interpolu, ali odgovor nismo dobili. Ne preostaje nam drugo, nego da Vučiću, za izjavu da smo ćutali, da nismo likovali, da nismo seirili, posle neuspeha Kosova u Interpolu, damo ocenu „neistina“.