Da hapsim Srbe zato što se to vama sviđa i da ih nekome isporučujem? (…) Ja neću a i nemam ni pravo, ni po jednom zakonu Srbije

Pokucavši na vrata stana Dušana Kornjače, sarajevski novinar Avdo Avdić ponovo je aktualizovao temu izručenja osumnjičenih za ratne zločina. O Kornjači se u Srbiji pisalo i ranije, a posebno 2015. godine – kada je za njim raspisana poternica u Bosni i Hercegovini, a pre toga kada je 2013. potpisan Ugovor o izručenju između Bosne i Hercegovine i Srbije.

U tom dokumentu stoji jasno da se “odredbe Ugovora ne primenjuju na krivična dela genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom obilaska istočne Srbije 21. avgusta rekao da “ne postoji zakon ni princip po kojem bi mogao da izruči begunca iz BiH Dušana Kornjaču, ratnog komandanta opštine Čajniče”.

“Po kom zakonu i principu da ga nekome izručimo? Hoćete da zgazite pravni poredak Srbije? Ja neću i nemam ni prava, ni po jednom zakonu Srbije”, rekao je Vučič 21. avgusta, nakon što su ga novinari pitali o izručenju Kornjače.

Kada pogledamo šta piše u Zakonu o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izručenju, tvrdnja predsednika da se Kornjača ne može izručiti, stoji. 

Jer, kako piše u ovom dokumentu:

Dodatno, u članu 35. navodi se da će se odredbe člana 7. i 8. ovog ugovora primenjivati samo na krivična dela izvršenja nakon stupanja ugovora.

Jovana Spremo iz YUCOM-a objašnjava za Istinomer da je tačno da prema Ugovoru nije moguće izručiti osobe optužene za ratne zločine. 

“Ono što jeste neistina u izjavi je da se na ovaj način, zahtevanjem izručenja, nameće kolektivna krivica srpskom narodu, pre svega jer govorimo isključivo o individualnoj krivičnoj odgovornosti”, kaže Spremo.

Ona dodaje da postojanje ovog dokumenta ne sprečava Srbiju da goni iste te učinioce, jer, kako kaže predmet može da se vodi pred sudovima u Srbiji u skladu sa Memorandumom o saradnji između Republičkog javnog tužilaštva i Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije i Tužilaštva BiH.

“Dakle, Srbija ima mogućnost da proaktivno reaguje u slučajevima osoba optuženih za ratne zločine koje imaju državljanstvo i prebivalište u Srbiji. Treba uzeti u obzir da je nekolicina osoba koje se terete za ratne zločine u BiH, tražilo i naknadno dobilo državljanstvo Republike Srbije, upravo da bi izbegli izručenje. Ovo zajedno pokazuje da nema političke volje da se zaista ti ljudi privedu pravdi”, zaključuje naša sagovornica.

Ovim povodom oglasio se i Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine.

„Možemo da sudimo jer imamo memorandum o saradnji i Bosanci mogu da nam ustupe dokaze, jer imamo protokole o razmeni dokaza“, rekao je Vukčević za Autonomiju.

On je Vučićevu izjavu ocenio kao nedopustivu, a Tužilaštvo za ratne zločine kritikovao kako “ne radi ništa” što je, po njemu i dovelo do toga da osuđeni ratni zločinci postaju heroji i gostuju na televiziji, dodajući da se “upravo Srbija zalagala za takozvani princip univerzalne nadležnosti, po kojem može da sudi za ratne zločine bez obzira na čijoj su teritoriji ti zločini počinjeni”.

Izručivanje građana Srbije deo je nadležnosti domaćih pravosudnih organa, ne i predsednika Vučića koji je komentarisao slučaj Dušana Kornjače. Ugovor između BiH i Srbije se, zaista, ne odnosi na ratne zločine. Ali, Vučić, kada kaže “da hapsim Srbe zato što se to vama sviđa i da ih nekome isporučujem?” i “Ja neću a i nemam ni pravo, ni po jednom zakonu Srbije”, manipuliše ovom temom i prenebregava činjenicu da Srbija može da goni iste te učinioce i preuzme predmet, u skladu sa Memorandumom o saradnji između Republičkog javnog tužilaštva i Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije i Tužilaštva BiH. Da ima političke volje. Zato, ova izjava predsednika Srbije dobija ocenu – zloupotreba činjenica.

Naslovna fotografija: Zoran Mrđa/FoNet