Deficit u Nišu 50 miliona evra

Predsednik Vlade o minusu u gradskoj kasi u Nišu. (RTS, 14. 10. 2016. godine)
„Kako su oni (u Nišu) pravili budžete svih prethodnih 25 godina, 30 godina? Tako što vam kažu, imaćemo prihode, kojih u stvari nema, prihodi precenjeni za 46,4 odsto. Precenjeni prihodi, a onda na tako precenjene prihode, naduvaju rashode, stvore sebi nemoguće obaveze koje su još veće od toga, jer uvek računaju da imaju određeni deficit i onda dođete do minusa u kasi koji dostižu ponekad i 50 miliona evra.“
Kada se sredinom oktobra cela vlada preselila u Niš, jedna od glavnih tema bilo je stanje u gradskoj kasi, gde, kako je u više navrata izjavio premijer Vučić, nedostaje čak 50 miliona evra. Vučić je tako jednom prilikom, sve pred kamerama, vikao na gradonačelnika Niša Darka Bulatovića.

“Aman čoveče, napravite samo zdrav sistem. Nemojte da lažete građane, recite ljudima šta ima, šta nema. Koga izdržavate, koga izdržavate?! Koga izdržavate, pa 50 miliona evra bre, koga, bre 50 miliona evra nema deficit Srbije”, rekao je tada Vučić.

Gradonačelnik Niša je pognute glave slušao Vučića dok viče, a kasnije je u intervjuu „Politici“ rekao da je premijer u pravu što ga je kritikovao.

Istinomer je zato pokušao da utvrdi koliki je tačno deficit u budžetu grada Niša. Slično kao u slučaju Beograda, ispostavilo se da zvanični podaci o gradskim finansijama ne daju sve odgovore.
*
Vučić kritikuje gradonačelnika Niša / Foto: Fonet

U Odluci o izmenama i dopunama Odluke o budžetu grada Niša za 2016. godinu piše da je budžetski deficit oko 80 miliona, a fiskalni oko 630 miliona dinara – nešto više od pet miliona evra.

Odmah je postalo jasno da to nije sve i da treba uračunati i dugove koji su se gomilali godinama, pa smo od Uprave za finansije grada Niša tražili presek stanja, odnosno kolike su bile nagomilane, neisplaćene obaveze na kraju septembra ove godine.
Dobili smo odgovor da dospele obaveze na kraju septembra 2016. iznose 1.354.236.319 dinara, ali i da taj iznos ne obuhvata neizmirene obaveze, preuzete prethodnih godina – ono što nas zapravo interesuje.

“Podaci koji se odnose na preuzete, nedospele, samim time i neizmirene obaveze, a za koje je izvesno da će dospeti na naplatu u narednom periodu (do 31. 12. 2016.godine) nisu obuhvaćene gornjim iznosom, kao i obaveze koje dospevaju na naplatu, a izvesno je da će nastati obaveza za plaćanje u budžetskoj 2017. godini, koje su preuzete tekuće, i prethodne(ih) budžetske godine”, navodi se u odgovoru Uprave za finansije, izvorne prihode lokalne samouprave i javne nabavke grada Niša.

Kolike su te obaveze nije moguće jednostavno utvrditi, jer bi trebalo kontaktirati sve budžetske korisnike ponaosob. Iz ove uprave smo dobili još jedan odgovor u kome se umesto konkretnih podataka na konkretno pitanje koliki je deficit u budžetu grada Niša citiraju članovi zakona o završnom računu.

Dakle, ključ je u dugovima koji su se gomilali godinama, ali te podatke nismo dobili, te ne možemo proveriti da li dugovi iznose 50 miliona evra.
Inače, dugovi se gomilaju upravo zbog nerealnog planiranja budžeta. Na primeru kućnog budžeta to bi se moglo objasniti na sledeći način. Planirate da za celu godinu zaradite 100 dinara (iako znate da to i nije realno, jer vam je mesečna plata pet dinara, na nivou cele godine 60 dinara), a zatim planirate da potrošite tih 100 dinara. Sve te planove pišete u jednu knjižicu zvanu kućni budžet, gde na kraju godine podvučete crtu kako biste videli koliko ste novca zaradili, a koliko potrošili.
Na kraju se ispostavi ono što ste znali od samog početka – zaradili ste 60 dinara. To beležite u kućni budžet, a pišete da ste isto toliko potrošili. Možda malo više, na primer pet dinara, ali to i dalje nije tako strašno. Tu ste upisivali sve ono što ste potrošili i platili – neke dažbine, hranu i sl. Međutim, u toj vašoj knjizi ne piše sve. Ne piše da ste u obližnjoj prodavnici kupovali na recku i da samo tu imate dug od 20 dinara. To ćete platiti nekom drugom prilikom, nekad u budućnosti.
To znači da ste vi svojih “imaginarnih” 40 dinara (razlika između planiranog i ostvarenog) zapravo potrošili. Iako se to u papirima – knjižici o kućnom budžetu ne vidi. I umesto da naučite lekciju i da sledeće godine ne planirate da ćete zaraditi mnogo više, vi opet pravite kućni budžet kao i prethodne godine.
Ova pojednostavljena priča o kućnom budžetu zaista može da posluži kao primer kako se planira budžet grada Niša, kao i nekih drugih opština i gradova u Srbiji.
Naime, u poslednjem izveštaju Fiskalnog saveta s početka novembra navodi se da je niški budžet “potpuno neodrživ” i potvrđuje se izjava premijera Vučića da su prihodi planirani nerealno.

“Finansije lokalnog nivoa vlasti nisu pod kontrolom – iako se formalno beleže približno izbalansirani budžeti, suštinski postoje veliki problemi. Detaljnijom analizom izvršenja budžeta četiri najveća grada u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac), uočili smo da Niš i Kragujevac imaju potpuno neodržive budžete i ozbiljne propuste u budžetskom procesu. Naime, u ova dva grada već godinama unazad godišnji plan rashoda pravi se na osnovu nerealnih projekcija prihoda, i na taj način samo se prividno prikazuje izbalansiran budžet. Međutim, kako se po pravilu realizuje svega 60-70% planiranih prihoda, veliki deo preuzetih obaveza ne plaća se tokom godine i postaje dug u vidu docnji – čija se otplata odlaže za naredne godine”, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Tako je Niš za prvih šest meseci ove godine ostvario gotovo dve milijarde dinara manje prihoda nego što je planirano (5,5 milijardi – oko 45 miliona evra). Prethodne godine je razlika između planiranih i prihoda koji su na kraju ostvareni bila čak pet milijardi dinara, odnosno oko 40 miliona evra

*
Iz Odluke o završnom računu grada Niša za 2015. godinu / Foto: Printscreen

Samo ovi podaci za poslednje dve godine pokazuju koliko se “optimistično” planiraju prihodi i kako se na osnovu toga troši mnogo više nego što je realno. Međutim, kako nismo mogli precizno da utvrdimo kolika je tačno rupa u budžetu grada Niša, izjava premijera Vučića da Niš ima deficit od 50 miliona evra dobija ocenu “ skoro istina”.
Kao što smo već pisali u slučaju Beograda, za nenamensko korišćenje budžetskog novca u iznosu većem od million dinara predviđena je kazna i do godinu dana zatvora. Ovde se govori o milionima evra, ali nema vesti da je neko odgovarao zbog kršenja zakona. 
Nakon intenzivnog bavljenja budžetima naša dva najveća grada, mogli bismo da zaključimo – po cenu da opet budemo optuženi da “držimo političke tirade” – da svi problemi nastaju zbog netransparentnog vođenja budžeta i očiglednog „gledanja kroz prste“ onima koji krše zakon.
Ako to nije zastoj u pravnoj državi, koji se ne rešava vikom na gradonačelnika pred kamerama, nego primenom instrumenata pravne države, onda se mi kada postavljamo to pitanje “ne ponašamo kao novinari”.