Vladina deklaracija o Kosovu i Metohiji nije ni stigla do Skupštine Srbije niti je predstavljena javnosti, a već je izazvala raskol u vladajućoj koaliciji, ali i otpor u opozicionim partijama. Vrlo brzo postalo je jasno da će se teško obezbediti skupštinska podrška za devetu deklaraciju o KiM, ali je predsednik isticao njenu važnost i tvrdio da je saglasnost ipak moguća.
RTS, 9. 11. 2011. godine
„Ako su političari u Srbiji dovoljno odgovorni, imajući u vidu neophodnost rešavanja izazova na Kosovu i Metohiji i neophodnost da kroz proces integracija povećamo kapacitete da se izborimo za naše interese u toj pokrajini, onda će glasati za deklaraciju. Dogovor o tekstu deklaracije o Kosovu moguće je postići. Tim tekstom biće uvaženi i interes da se reši kriza na Kosovu i da se, kroz proces evrointegracija, poveća kapacitet države u odbrani državnih i nacionalnih interesa u toj pokrajini.“
Nije prošlo ni nedelju dana, a predsednik je potpuno promenio mišljenje. Odjednom je deklaracija postala nevažna, kao i njeno usvajanje.
Politika, 14. 11. 2011. godine
„Nova deklaracija parlamenta o Kosovu i Metohiji ne mora da bude doneta jer Vlada ima okvir za vođenje kosovske politike dat prethodnim deklaracijama. Iako je nema, to ne znači da nastaje neki crni dan, bilo bi dobro da ona može da bude doneta, ali ne mora.“
Budući da je prvobitno za predsednika glasanje za deklaraciju bio izraz odgovornosti, a da samo nekoliko dana kasnije ona više nije bila bitna, Istinomer mu daje ocenu nedosledno.