Digitalizacija matičnih knjiga do kraja 2016. i taj se datum neće pomerati

Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić, tokom zasedanja Vlade Srbije u Nišu u oktobru 2016, kazala je da je krajnji rok za prebacivanje matičnih kniga u elektronski oblik poslednji dan decembra te godine. Međutim, sada, na polovini januara 2017. ministarka priznaje da ima poteškoća u tom procesu i rok pomera za tri meseca.

Kako je rekla, od 145 lokalnih samouprava, samo su 63 prepisale sve podatke iz matičnih knjiga građana rođenih u prethodnih 100 godina u elektronski oblik, navodeći da će opštine koje su obavile manje od 50 odsto posla biti kažnjene.

„Imamo osam lokalnih samouprava koje su ispod 50 odsto, tu smo dali nalog da krene vanredni inspekcijski nadzor i da krene kažnjavanje, tako da očekujemo da će posle svih molbi, upozorenja i ponovo molbi uroditi plodom”, rekla je Brnabić. (Politika.rs, 12. 1. 2017. godine)

Ona je takođe navela i da je razočarana i frustrirana stavom nekih lokalnih samouprava prema poslu koji je važan za građane, a koji nije mogao da se završi sedam godina.

„Garantujem da ćemo to završiti u naredna tri meseca. Bez toga ne možemo da pustimo u punu implementaciju Zakon o opštem upravnom postupku”, precizirala je ministarka i dodala da očekuje da će još dvadesetak opština i gradova do kraja januara završiti taj posao. (Politika.rs, 12. 1. 2017. godine)

Da podsetimo, ovaj zakon obavezuje državne organe da između sebe razmenjuju podatke tako da građani ne moraju na nekoliko šaltera da prikupljaju dokumenta. Međutim, zbog trenutne nepovezanosti državnih službi i činjenice da baze nisu digitalizovane, taj postupak prikupljanja dokumenata traje duže nego da sam građanin „peške“ prikuplja papire u više institucija.

Kako su za Istinomer naveli u ministarstvu koje vodi Brnabićeva, opštine koje su najmanje odmakle u ovom poslu, odnosno imaju prepis matičnih kjniga manji od 50 odsto su: Aleksandrovac, Bela Crkva, Bosilegrad, Vlasotince, Jagodina, Prokuplje, Ljubovija i Sjenica. Razlozi za kašnjenje su, kažu u ministarstvu, različiti od opštine do opštine – od neozbiljno shvaćenog zadatka u samom početku, preko nedostatka tehničkih resursa, softvera, računara, do manjka kapaciteta matičara.

Iako je ministarka Brnabić probila prvobitno planirani rok za prebacivanje svih matičnih knjiga  (a koji je sama odredila), Istinomer uvažava napore ovog ministarstva da napokon, posle više godina, privede kraju ovaj važan posao u cilju modernizacije jednog od najvažnijih registara. Zato ministarki Brnabić ocena radi se na tome. U isto vreme, ističemo da da će Istinomer početkom aprila proveriti da li su sve opštine uradile ono što je od njih traženo.

Elektronske matične knjige su korak na putu ka modernoj i profesionalnoj upravi i uslov za uvođenje raznih elektronskih servisa. Nije teško zamisliti koliko će elektronske baze podataka iz matičnih knjiga smanjiti troškove građana, ali i privrede. Biće dovoljan samo jedan klik da neko u Subotici dobije svoj izvod iz knjige rođenih koji je u opštini u Vranju. Takođe, ovo je preduslov da se napokon prečiste birački spiskovi. 

Kako je ranije ministarka Brnabić najavila, do polovine ove godine očekuje se povezivanje šest državnih institucija u kojima se nalazi 80 odsto baza podataka – MUP, Nacionalna služba zapošljavanja, PIO Fond, Ministarstvo državne uprave, Centralni registar obveznika socijalnog osiguranja i Poreska uprava.