Digitalizacija završena posle devet godina
Ministar trgovine, telekomunikacija i turizma Rasim Ljajić, gašenjem analognog signala na Kopaoniku 7. juna, označio je završetak procesa digitalizcije, prelaska sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa. Prema podacima koje je Istinomer dobio od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija digitalnim signalom je pokriveno 97, 8 odsto stanovništva, što je 2,8 odsto više od procenta koji predviđaju međunarodno preuzete obaveze.
“Trudićemo se da broj stanovnika koji nemaju digitalni signal bude najmanji mogući. Sve dotle dok ulaganja u infrastrukturu i opremu budu tehnički izvodljiva, a zatim razumna i opravdana. Nije logično da se zidaju nove emisione lokacije, koje koštaju milione, za jednu ili dve kuće”, objašnjavaju u Ministarstvu i dodaju da stoprocentne digitalizovanosti, zbog tehničkih prepreka, neće biti.
Osim bolje slike i zvuka, digitalizacija omogućava lakše praćenje programa osobama sa oštećenim sluhom, slepima i slabovidima. Takođe, postoji i mogućnost odloženog gledanja programa, kao i praćenje programskog i elektronskog TV vodiča po više dana unapred.
Na osnovu zvaničnih podataka resornog ministarstva o pokrivenosti teritorije Srbije digitalnim signalom, kao i potvrde međunarodnih organizacija (EU i OEBS) da je taj proces završen, izjavu ministra Ljajića ocenjujemo kao istinu.
Istinomer podseća da je kao prvobitni rok za završetak procesa digitalizacije u Srbiji određen 4. april 2012. godine. Taj rok definisan je Strategijom za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republci Srbiji, koju je Vlada Mirka Cevtkovića usvojila 2011. godine. Od tog roka se ubrzo odustalo zbog nedostatka novca i nedovoljnog broja slobodnih frekvencija. Problem je rešen time što je deo frekvencija televizije Avala, nakon gašenja tog kanala, ustupljen za digitalni signal.
Nakon toga, kao novi rok utvrđen je april 2013. godine, međutim ubrzo je postalo jasno da će i novi datum biti probijen. Tada su se iz resornog ministarstva pravdali tehničkim problemima, između ostalog i time što se tada na tržištu još uvek nisu pojavili odgovarajući dekoderi i televizori koji su bili spremni za prijem digitalnog signala.
Zbog svega toga, ministar Ljajić utvrdio je jun 2015. godine kao siguran kraj višegodišnjeg postupka.
Prema podacima JP “Emisiona tehnika i veze” u proces digitalizacije država je uložila 37 miliona evra. Evropska unija finansirala je prvu fazu projekta koja je podrazumevala izgradnju 15 predajnika i repetitora i za to izdvojila pomoć u vrednosti 11 miliona evra. (Radio Slobodna Evropa, 22.1.2015. godine).
Sa druge strane, očekuje se da će država od digitalne dividende zaraditi oko 75 miliona evra. Digitalna dividenda je deo radio-frekvencijskog spektra koji se oslobađa po prelasku na digitalno emitovanje televizijskog programa. Putem javnog tendera, digitalna dividenda će biti data na korišćenje mobilnim telekomunikacionim operatorima.