Direkcija za urbanizam – van sistema
Leskovačka Direkcija za urbanizam i izgradnju godinama beleži gubitke, sa nekolicinom izvođača radova sudi se zbog ne poštovanja dogovora, a pojedine ulice i drugi objekti grade se mesecima i godinama iako su predviđeni rokovi neuporedivo kraći.
Istraživanje Televizije Leskovac pokazalo je da Direkcija na tenderima uglavnom bira izvođače koji ponude najnižu cenu za izvođenje radova, što ne znači da je ista ponuda i najkvalitetnija. Neretko se dešavalo da velike javne nabavke i krupni poslovi budu povereni malim firmama koje, sem nekoliko zaposlenih i kancelarija, nemaju nikakve resurse. Zbog toga se često dešavalo da angažovana firma pozajmljuje mašine i drugu potrebnu opremu od većih firmi koje su godinama u poslu. Kao posledice svega toga su da radovi na određenom objektu ili saobraćajnici kasne ili su loše izvedeni.
Tako, na primer, ulica Stepe Stepanovića, jedna od najbitnih saobraćajnica u Leskovcu, skoro dve godine ne služi svrsi. Naime, Direkcija za urbanizam i izgradnju je, ne vršeći proveru na terenu onoga ko se prijavio na tender za izvođača radova, odabrala 2009. godine PZP Vranje isključivo zbog najniže ponuđene cene. Zbog nemogućnosti da završi posao, i to godinu i po dana od započetih radova, grad je sa tim preduzećem raskinuo ugovor i angažovao drugu firmu da završi započetu rekonstrukciju ulice.
Na nekoliko drugih tendera poslove je dobijalo preduzeće Investgradnja DOO iz Leskovca iako ta firma nema potrebne resurse za obavljanje poslova. Investgradnja je dobila, recimo, poslove na izgradnji saobraćajnice 7. juli u Predejanu i na raščišćavanju terena iza fabrike Nevena za potrebe izgradnje novog Jurinog postrojenja. Oba posla su završena sa kašnjenjem.
Neefikasnost Direkcije gradonačelnik je, takođe, opisao sledećim rečima:
„Mnogi inženjeri iz tog javnog preduzeća rade privatno i deo radnog vremena provode igrajući video igrice.“
Južne vesti, 13. 6. 2011. godine
Pošto su se Kocićeve tvrdnje pokazale kao tačne Istinomer mu dodeljuje ocenu „istina“, ali u isto vreme postavlja pitanje „zašto gradonačelnik, kada sve to zna, ne preduzima ništa?“. Od puke konstatacije bez rešenja građani, čiji novac Direkcija troši, nemaju apsolutno ništa.