Dobit PKB bila 20 miliona evra 2013. godine
Nosilac jedne od izbornih lista na beogradskim izborima o uspešnom poslovanju PKB-a za vreme dok je on bio na čelu Grada Beograda (Beta, 10. februar 2018. godine)
„Državne firme mogu biti itekako profitabilne. To smo, uostalom, dokazali u PKB-u koji je 2013. godinu završio sa dobiti od 20 miliona evra. Na žalost danas takvih primera nema, država prodaje i one kompanije koje se lako mogu podići poput Galenike ili koje su veoma profitabilne poput Aerodroma Beograd.“
U intervjuu agenciji Beta, nekadašnji gradonačelnik Beograda i nosilac jedne od izbornih lista za predstojeće beogradske izbore Dragan Đilas izjavio je da „državne firme mogu biti itekako profitabilne“, i kao primer za to naveo Poljoprivrednu korporacija Beograd (PKB), koja je, kako je rekao, “2013. godinu završila sa dobiti od 20 miliona evra”.
Uvidom u finansijske izveštaje na Agenciji za privredne registre (APR), zbilja se može videti da je neto dobit PKB-a te godine bila oko 2,2 milijarde dinara, odnosno 19,15 miliona evra po kursu na dan 31.12.2013. Kako smo videli na primeru Aerodroma, Dragan Đilas za ovakve računice upotrebljava prosečan kurs evra tokom posmatrane godine – u tom slučaju, dobit PKB-a 2013. iznosila je 19,41 milion evra. Dakle, sa te strane, PKB jeste imao (oko) 20 miliona evra neto dobiti.
Međutim, kada se uđe malo dublje u strukturu prihoda PKB-a, vidi se da je PKB-u te godine otpisana kamata u mirovanju od oko 3,4 milijarde dinara (30 miliona evra). To je učinilo Ministarstvo finansija i privrede po Zakonu o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga.
Tih 30 miliona evra se računalo u „ostale prihode“ u finansijskom izveštaju. Bez ovog otpisa, PKB bi tu godinu završio sa oko 10 miliona evra neto gubitka. I inače, te 2013. godine je ova kompanija imala gubitak iz poslovanja (poslovni prihodi su bili manji od poslovnih rashoda) od 4,77 miliona evra.
Izvor: Finansijski izveštaji PKB, NBS
Inače, u novembru 2010. zaključen je ugovor kojim Republika Srbija poklanja 99,71 odsto kapitala PKB-a Gradu Beogradu. Time je Grad, u kojem je Dragan Đilas tada gradonačelnik, preuzeo upravljačka prava nad PKB-om.
Takođe, te 2010. kompaniji je otpisano 17,45 miliona evra obaveza, a, uprkos tome, PKB je tu godinu završio sa neto gubitkom od 1,93 milijarde dinara, odnosno 18,28 miliona evra (gubitak iz poslovanja bio je čak 22,19 miliona evra).
Nakon što je Grad Beograd preuzeo upravljanje PKB-om, ova kompanija počinje pozitivno da posluje – redom beleži neto dobit od 1,93 miliona evra (u 2011), potom 2,51 miliona evra (2012), da bi 2013. godinu završila sa pomenutih 19,15 miliona evra neto dobiti.
Te 2013. godine, u septembru, Dragan Đilas je smenjen sa mesta gradonačelnika, u gradskoj skupštini formirana je nova odbornička većina, a Beogradom je do izbora Siniše Malog za gradonačelnika u proleće 2014. godine upravljalo petočlano Privremeno veće (u sastavu Siniša Mali, Nebojša Čović, Andreja Mladenović, Nikola Nikodijević i Tatjana Pašić).
Dakle, ponovo, na prvi pogled, PKB je potpuno preokrenuo svoje poslovanje od kako je prešao pod upravljanje Grada Beograda krajem 2010. Međutim, kao što se dogodilo 2013. i 2010, kada je, kako rekosmo, ukupno bilo otpisano 47,41 milion evra obaveza (29,96 + 17,45 miliona), i u 2011. i 2012. PKB je imala „prihode“ iz istih izvora (20,27 + 11,76 miliona evra). Da joj nisu na ovaj način i ovoliko otpisivane obaveze – bila bi duboko u gubitku: 2011. bi završila u minusu od 18,35 miliona, a 2012. u minusu od 9,25 miliona evra.
Izvor: Finansijski izveštaji PKB, NBS
Kad saberemo – makar i ne uzeli 2010. godinu u računicu, PKB-u su u periodu 2011-2013. otpisane obaveze u iznosu od 62 miliona evra (što je računato u prihode), a za taj period zabeležio je neto dobit od 23,6 miliona evra. Da ništa nije otpisivano, kompanija bi u ove tri godine zabeležila neto gubitak od 38,4 miliona evra – ili prosečno 12,8 miliona evra godišnje.
Zbog toga je Istinomer Draganu Đilasu postavio sledeća pitanja: da li je znao da je 2013. PKB-u oprošten dug od 30 miliona evra, bez čega bi PKB te godine bio 10 miliona evra u gubitku i da li je znao da je u periodu 2010-2012. PKB-u otpisano još blizu 50 miliona evra obaveza.
“Proverio sam još jednom i na APR-u za 2013. stoji i dalje da je neto dobitak za tu godinu bio 2,2 milijardi dinara“, rekao je Đilas za Istinomer.
“Na APR-u takođe stoji i da je PKB ostvario neto dobitak u 2011. i 2012. godini, odnosno u svim godinama od kada je Grad postavio profesionalni menadžment i zato je PKB primer poslovnog oporavka (u 2010. su ostvarili gubitak od 1,9 milijardi dinara). Nisam ulazio u to šta su im bili prihodi, niti sam gledao koliko su koje godine investirali, čime su povećavali rashode“, kaže Đilas.
Sa druge strane, u periodu 2010-2013. broj radnika jeste smanjen za oko 900 ljudi (2.953 na 2.046), a prosečne neto plate su odmah porasle za blizu 80 evra: sa 384,5 u 2010, na 462,3 u 2011. godini. Tokom 2012. prosečne neto plate u PKB iznosile su 435,5 a tokom 2013. bile su 452 evra (dakle, nisu ni u jednoj godini bile 500 evra, kako je Đilas na drugom mestu tvrdio). U tom periodu, smanjeno je i učešće troškova zarada u poslovnim rashodima, sa 45 na 38 odsto.
Iako se likvidnost preduzeća povećala u periodu 2011-2013, i dalje su kratkoročne obaveze bile višestruko veće od sredstava raspoloživih za njihovo plaćanje. To je značilo da kompanija i dalje mora da se finansira iz nepovoljnih, kratkoročnih kredita – nešto manje nego u 2010, ali i dalje u velikom iznosu. Sa druge strane, već u 2014. se stanje znatno pogoršalo, da bi u 2016. svega 7,5 odsto kratkoročnih obaveza bilo pokriveno sredstvima za njihovo plaćanje. Sav ostali novac je morao doći iz nepovoljnih kredita: znatno lošije nego što je bilo na kraju 2013. godine.
Prema tome, jesu bili poboljšani neki parametri poslovanja PKB-a u periodu 2011-2013, ali daleko od toga da je PKB bio primer da „državne firme itekako mogu biti profitabilne“.
Na pitanje da li i nakon ovih podataka ostaje pri tvrdnji da je PKB primer za uspešno poslovanje državnih firmi, Dragan Đilas je rekao da postoji “mnogo primera u Srbiji, a još mnogo više u Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj… da su državna preduzeća sa profesionalnim menadžmentom izuzetno uspešna“:
“Zato stojim iza modela ekonomskog razvoja Srbije u kome država preuzima odgovornost za ekonomski razvoj i obezbeđuje neophodne investicije i zapošljavanje kroz uspešna državna preduzeća sa profesionalnim menadžmentom. Naravno, da bi PKB bio još profitabilniji da nije morao da servisira dugove i kredite iz prošlosti. Ali sve dugove bi otplatili prodajom SAMO sto hektara pored pristupnih saobraćajnica za most Borča – Zemun i ostalo bi im još nekoliko stotina hektara građevinskog i oko 24.000 hektara poljoprivrednog zemljišta“, odgovorio je Đilas.
Brojke koje je Đilas izneo u vezi sa neto dobiti u periodu 2011-2013, kao i u vezi sa neto gubitkom 2010. godine su potpuno tačne. Međutim, zbog prethodno iznetih podataka, ignorisanja činjenice da su u isto vreme otpisani milioni – zbog kojih PKB ni u kom slučaju nije primer uspešnog preduzeća – Draganu Đilasu dajemo ocenu “zloupotreba činjenica“.
Inače, nakon promene vlasti u Gradu Beogradu 2014, PKB ponovo počinje da posluje sa neto gubitkom: 2,12 miliona evra 2014, 11,68 miliona 2015. i 10,33 miliona evra 2016. godine. Međutim, to je i period kada PKB nije imao onakve otpise obaveza kao u periodu 2011-2013. (osim oko pola miliona evra otpisa u 2014).
Država je pokušala krajem 2015. godine da privatizuje PKB, ali je u martu 2016. ovaj postupak javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem prodaje imovine proglašen neuspešnim, pošto niko nije ponudio 154 miliona evra za 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine, koliko je bila početna cena. Takođe, PKB je bio jedno od 17 “strateških preduzeća“, koji su do kraja maja 2015. bili zaštićeni od postupka prinudnog izvršenja i prinudne naplate.
Izvor: Finansijski izveštaji PKB, NBS
Taj rok je bio produžen još godinu dana, do kraja maja 2016, a samo nekoliko dana pre isteka tog roka, zaključkom Vlade od 24. maja 2016. bilo je preporučeno nadležnim državnim organima “da ne izdaju naloge za blokadu računa, odnosno ne sprovode postupak naplate svojih potraživanja, kao i da povuku sredstva obezbeđenja koja dospevaju na naplatu prema Grupi najkasnije do 31. decembra 2016“ (iz Finansijskog izveštaja za 2016).
U septembru 2016. PKB je ponovo prešao u vlasništvo Republike Srbije. Tada je predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević izjavio “da PKB neće biti prodat u bescenje“, kao i da je PKB “u poslednjih nekoliko godina, dok je bio u vlasništvu grada ’stao na noge’ i posluje tako da može da se izdržava“.
U februaru 2017. stiglo je osam pisama o namerama zainteresovanih kompanija i investitora, a sredinom 2017. izabran je i savetnik za privatizaciju PKB-a – Dilojt.
No, 8. januara 2018. ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da još nije doneta strategija za privatizaciju PKB-a, napominjući da država nema para za investiranje, a da bez njih “nema PKB, jer tamo je potrebno bar 100 miliona evra da se uloži“.
Saga se nastavlja.
(Naslovna fotografija: FoNet/Marija Đoković)
