Dokazao sam da ništa nisam ukrao

Akademska čestitost ministra finansija Siniše Malog bila je pod znakom pitanja skoro pet godina. Toliko dug proces utvrđivanja činilo se da je okončan krajem 2019. kada je Senat Univerziteta u Beogradu, realizujući rešenje Odbora za profesionalnu etiku, zvanično poništio doktorat i kada je ministru oduzeto doktorsko zvanje.

Ipak, nakon godinu i po dana, Upravni sud u Beogradu je poništio tu odluku Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Ministar Siniša Mali, na svom Instagram profilu objavio je potom sliku sa opisom u kom ističe da mu je drago da je pravda pobedila:

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Siniša Mali, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)

„Danas sam srećan jer sam dokazao da nisam ništa ukrao, baš kao što sam dokazao i u slučaju priče o 24 stana. Želim da moja deca znaju da njihov otac nije plagijator, a da građani Srbije znaju da imam znanje. To mi je mnogo važnije od titule, pogotovo posle toliko godina mukotrpnog procesa, lažnih optužbi i političkih napada“, napisao je Mali.

Istinomer je analizirao to kako smo od „najradije bih pocepao doktorat“ došli do „dokazao sam da ništa nisam ukrao“. Proverili smo i da li je ovom odlukom Upravnog suda ministar zaista dokazao da ništa nije ukrao u doktoratu koji je poslednjih godina prikupio sve opise od „nije plagiran u dovoljnoj meri da bi bio osporen“, preko „nije akademski čestit, ali nije ni plagijat“ do „plagijat je“.

Naime, u presudi Upravnog suda navodi se da su rešenjem Odbora povređena opšta akta Univerziteta u Beogradu i time je naneta šteta Siniši Malom, te da se predmet vraća na ponovno odlučivanje.

„Kod iznetog činjeničnog stanja i pravnog stanja ove pravne stvari, Upravni sud nalazi da se osnovano tužbom ukazuje da su osporenim rešenjem povređena opšta akta Univerziteta u Beogradu na štetu tužioca“.

Оsporeno rešenje je rešenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, kojim se preinačava odluka Nastavno – naučnog veća FON-a Naime, odluka sa FON-a je da doktorska disertacija Malog „nije akademski čestita, a nije ni plagijat“, dok je Univerzitet preinačenjem te odluke doktorat proglasio plagijatom.

U presudi dalje stoji da je to osporeno rešenje doneto na osnovu povreda člana 6. Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova i člana 7. Pravilnika o radu etičkih komisija i odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu.

Zatim je navedeno da odluka Nastavno – naučnog veća nije odluka iz člana 5. stava 10. i iz toga sledi zaključak Upravnog suda:

„Po nalaženju Upravnog suda, tuženi nije mogao da tužbom osporeno rešenje donese na osnovu člana 6. stav 3. navedenog pravilinika na koji se u uvodu iste pozvao“.

U „prevodu”, Univerzitet nije mogao da se pozove na član na koji se pozvao kada je doneo rešenje da preinačuje odluku Nastavno – naučnog veća FON-a, jer dekan FON-a nije u roku od 15 dana izrekao mere – u slučaju Malog je to bila mera javne osude.

Što znači da je presuda o poništenju odluke doneta zbog proceduralnog propusta, a ne zbog toga što je Mali Upravnom sudu dokazao da nije ništa ukrao.

Upravni sud ne ulazi u osnovu i srž stvari, već samo u pitanje poštovanja procedure. U jednom koraku u procesu koji je trajao pet godina, kako su procenili, povređena je upravo procedura.

U autorskom tekstu za NIN, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić, takođe je naglasio da se poništenje odluke zasniva na propustima u proceduri FON-a i Univerziteta u Beogradu i zapitao se da li su propusti namerni.

“Za prve sam sklon da zaključim da je propust nameran, dok za Univerzitet ne mogu da tvrdim, ali ne mogu da se ne zapitam kako je moguće da je Odbor napravio takvu proceduralnu grešku.”

Sa druge strane, u istom broju nedeljnika NIN, prof. dr Vesna Rakić Vodinelić, postavila je pitanje da li bi odluka odbora bila drugačija da je dekan izrekao meru u previđenom roku i da je tek nakon toga izjavljena žalba.

„Nema u obrazloženju presude stava suda o tome da li povreda – ako uopšte postoji – ima karakter da je uticala ili bar mogla uticati na suštinsku odluku, onu o utvrđivanju plagijata“, napisala je Rakić Vodinelić, kao i da plagijat postoji nezavisno od toga da li je dekan izrekao meru ili ne.

Obrazloženje izjave Istinomer nije dobio ni od Siniše Malog.

Podsetimo, stručna komisija Fakulteta organizacionih nauka (FON) odlučila je da je doktorat Siniše Malog „samo malo prepisan“, odnosno „nije plagiran u dovoljnoj meri da bi bio osporen“, da bi se nakon toga što je Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu vratio FON-u na ponovno odlučivanje stiglo do zaključka da doktorska disertacija „nije akademski čestita, ali nije ni plagijat“.

Zatim je Etička komisija FON htela da izrekne javnu opomenu Siniši Malom, da bi na kraju Nastavno-naučno veće izglasalo najstrožu meru – javnu osudu. Tada je na osnovu podnetih žalbi loptica opet prebačena na teren Univerziteta, te je Odbor za profesionalnu etiku tražio da se poništi doktorat Siniše Malog i tada konstatovao da predloženu meru javne osude dekan Fakulteta nije izrekao, a izricanje mere je u njegovoj nadležnosti.

Sredinom decembra 2019. godine Senat Univerziteta u Beogradu jednoglasnio je poništio diplomu o stečenom naučnom zvanju doktora nauka Siniši Malom. Nakon godinu i po dana, sredinom juna ove godine, Upravni sud je, postupajući po tužbi kandidata, poništio odluku i vratio Odboru za profesionalnu etiku Univerzitetu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Kako smo već objasnili, Upravni sud ne ulazi u srž problema (jezikom pravnika u „meritum stvari”) već utvrđuje da li je bilo propusta u proceduri. Upravo je povreda procedure razlog zbog kog je Upravni sud doneo odluku da se odluka Odbora poništi, ali ni u jednom trenutku nije razmatrana sama doktorska disertacija ministra. Zbog toga, izjava Siniše Malog da je „dokazao da ništa nije ukrao”, dobija ocenu – neistina.

Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović