Donosili su izborne zakone za koje sad kažu da su katastrofa

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović upoređivao je nedavno izborne uslove u kojima je Srpska napredna stranka pobedila 2012. godine, sa današnjim okolnostima. Začudio se i kako to da tek sad ne valjaju ti isti izborni zakoni, doneti u vreme demokrata.

“U tom periodu od 2008. do 2012. su doneli sve zakone koji se tiču izbora. […] Mi 2012. pobeđujemo pod tim istim uslovima. […] Od tog trenutka mi nismo menjali nijedan zakon. Jer su oni nama rekli da je to najbolji model, to je demokratski, Evropa prihvatila, sve u redu, zašto bismo menjali izborne uslove? I niko se i ne buni do pre, recimo, godinu i po dana”, izjavio je Stefanović nedavno, gostujući na televiziji Pink. 

Dodao je dalje da se opozicija tek sada budi, iako je sadašnja vlast, kako tvrdi, sve to unapredila.

“Ne valja ništa, to su katastrofa zakoni, katastrofa uslovi, katastrofa sve. Ništa ne valja, ma to je užasno. To su lažni izbori ako se održe pod ovim uslovima, nema uslova za izbore. […] Što ste vi doneli te zakone, ljudi? Što su Đilas, Jeremić, Boško, svi ti ljudi donosili te zakone, svi ti ljudi, za koje nam sad kažu da su katastrofa”, izneo je je Stefanović svoje viđenje izborne atmosfere  (TV Pink, 3.2.2020).

Insistiranje na tome da su izborni zakoni bili isti i kada je Srpska napredna stranka osvojila vlast 2012. godine nije novost, niti je Stefanović prvi koji tvrdi da su predstavnici sadašnje opozicije doneli zakone koji im sada, kako kaže, ne valjaju. 

Pre njega, nekoliko puta je slično govorio i sadašnji predsednik države i SNS Aleksandar Vučić. 

“Ta pravila donela je Demokratska stranka sa svojim satelitima, a ona, sem u izuzetnim slučajevima, nisu menjana. Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o finansiranju političkih stranaka doneti su u skladu sa političkim željama prethodnog režima, koji danas pokušava da delegitimizuje izborni proces, čija je pravila sam utvrdio“, izjavio je Vučić u septembru prošle godine. 

*Šta smo, zaista, dobili nakon razgovora o izbornim uslovima?

*Uradili smo sve što su tražili za poboljšanje izbornih uslova

Isto je u toku dijaloga u Narodnoj skupštini posredstvom evroparlamentaraca ponavljao i šef odborničke grupe SNS u Parlamentu Aleksandar Martinović. 

“Zakon o izboru poslanika je donet 2000. i doneo ga je DOS, zakon o finansiranju je doneo DS – odjednom im zakoni ne valjaju. Promenilo se što ih narod neće. Kakav je to Vučićev zakon iz 2000? Opozicione stranke imaju suštinski problem – ne znaju kako da opravdaju bojkot, neće da kažu da ih narod ne podržava nego kažu – ne valja režim, a mi radimo po zakonima koje su oni doneli”, naveo je tada Martinović.

Šta je, međutim, sporno u tvrdnjama naprednjaka da je zakone o izborima donela prethodna vlast, a da se sada, kao predstavnici opozicije, bune?

Stefanović, naime, kao šef Vladine Radne grupe za unapređenje izbornih uslova, u svojoj izjavi meša pojmove. Izborni zakoni su jedno, izborni uslovi drugo, a njegovi komentari prelivaju se sa teme na temu, maskirajući razliku između ova dva termina. 

Zakoni, uslovi i sistemi

Predstavnici vlasti, govoreći o izbornoj atmosferi, ne prave razliku između izbornih zakona, izbornih uslova i izbornog sistema. 

Kada je reč o izbornim zakonima, radi se o nevelikom broju dokumenata koji uređuju izbore za narodnu skupštinu, lokalne samouprave, predsednika republike, birački spisak, kao i o drugim zakonima koji uređuju važne aspekte procesa, kao što su finansiranje kampanje, medijska zastupljenost, ili integritet učesnika. 

Izborni uslovi ne mogu da se izjednače sa izbornim zakonima i mnogo su više od samih zakona.

Razliku među ovim pojmovima detaljno je u analizi za Istinomer obrazložio istraživač Vujo Ilić. 

“Izborni uslovi su opšte stanje u kojima se održavaju izbori, i oni ne zavise samo od zakona, već i od toga da li se i kako ti zakoni primenjuju, i još važnije – u čiju korist. Tako se dešava da se izborni zakoni nisu menjali godinama, ali su se izborni uslovi pogoršavali. Predstavnici vladajućih stranaka insistiraju da se izbori sprovode na osnovu zakona donetih od strane prethodne vlasti. To je samo delimično tačno, jer se ti zakoni primenjuju na drugačiji način, pre svega tako što ne sprečavaju vladajuću koaliciju u ostvarivanju izuzetne izborne prednosti. Kada su političke stranke i udruženja građana tražili izmene zakona, tražene su u onoj meri u kojoj bi se uticalo na nesrazmerno prisustvo vladajućih stranaka u medijima i njihov pristup resursima. Nisu tražene promene izbornog sistema”, objasnio je autor u svojoj analizi.

Izborni sistem je institucionalni okvir kroz koji se glasovi pretvaraju u mandate. On se odnosi na veličinu i broj izbornih jedinica, tip izbornih listi, metod raspodele mandata… 

O izbornim uslovima, ne bez razloga

Počev od prvog međustranačkog razgovora na FPN, preko dijaloga u Skupštini Srbije, uz posredstvo evroparlamentaraca – Istinomer je već pisao, oslanjajući se na sveobuhvatnu analizu Crte. 

Iz organizacije Crta, koja posmatra izborne procese od 2016. godine, takođe naglašavaju razliku između izbornih uslova i izbornih zakona. 

“Niko nije rekao da su zakoni menjani na gore. Pitanje je primene i načina rada. Možemo samo da pogledamo kako je, recimo, REM radio godinama unazad – 2016. godine je posmatrao rad medija i izradio izveštaj koji, međutim, nije objavljen. Zatim je tokom predsedničkih izbora 2017. godine REM objavio da neće posmatrati, već samo reagovati po prijavama, a izveštaj nije ni izrađen. Tokom lokalnih beogradskih izbora 2018, REM čak nije ni reagovao po prijavama građana”, objašnjavaju u Crti.

Sredinom decembra prošle godine usvojen je set zakona kojima bi trebalo da se napravi korak u pozitivnom smeru glede izbornih uslova. Znači, sve vreme glavna tema dijaloga su – izborni uslovi. 

Predstavnici opozicije (i oni koji su najavili bojkot predstojećih parlamentarnih izbora i oni koji će izaći), takođe, od početka krize pričaju o uslovima u kojima se izbori dešavaju, a ne o zakonima.

Dakle, kao prvo, sama Vlada je oformila grupu za unapređenje izbornih uslova, a ne za unapređenje izbornih zakona, što bi Stefanović kao neko ko se nalazi na čelu te grupe trebalo da zna. Umesto toga, pita se “što su ti ljudi donosili izborne zakone za koje sada kažu da su katastrofa“, zanemarujući da je glavna tema međustranačkih dijaloga sve vreme bila tema izbornih uslova i da predstavnici opozicije, ali i međunarodne zajednice i civilnog sektora, sve vreme insistiraju na obezbeđivanju uslova da se ti zakoni poštuju. Zbog toga, Nebojša Stefanović za svoju tvrdnju dobija ocenu – “zloupotreba činjenica”.

Naslovna fotografija: FoNet/Ognjen Stevanović