Država ispred autonomije univerziteta

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o smeni rektora Univerziteta u Prištini. (Novosti, 1. 8. 2017.)
“Smenom rektora Prištinskog univerziteta nije narušena autonomija univerziteta, jer po Rezoluciji 1244 Vlada Srbije ima prava i obaveze da kao osnivač postavi sistem visokog obrazovanja kao i svih drugih vidova obrazovanja… Država je ispred autonomije univerziteta i kada je situacija loša mora da reaguje.”
Vlada Srbije je prvog dana avgusta razrešila rektora Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Srećka Milačića. Ministar prosvete Mladen Šarčević je komentarišući tu odluku rekao da time nije narušena autonomija Univerziteta u Prištini, jer je “država ispred autonomije”.

Međutim, biće da po Ustavu i zakonima ove zemlje država nikako nije i ne može biti ispred ili iznad autonomije univerziteta, bez obzira na tvrdnje  resornog ministra.
Istinomer ovom prilikom neće analizirati navedene razloge za smenu rektora, koje je iznela grupa profesora, studenata i predstavnika lokalnih samouprava, koje uključuju veoma ozbiljne optužbe o sukobu interesa i neprijavljenim prihodima Agenciji za borbu protiv korupcije, na osnovu čega je i doneta odluka o smeni, kako su Istinomeru rekli u Ministarstvu prosvete. Ovde ćemo pokušati da dokažemo kako je odluka o smeni rektora doneta mimo zakona. Dakle, ako su i optužbe na račun sada već bivšeg retkora tačne, ne može se protiv kršenja propisa boriti novim kršenjem propisa.
A koji su to propisi prekršeni? Na prvom mestu Ustav Srbije jemči autonomiju univerziteta, na šta je na Tviteru ukazao bivši pomoćnik ministra prosvete Mladen Šuvakov.

Dalje, u Zakonu o visokom obrazovanju, u članu 54, navodi se da se način izbora rektora određuje statutom visokoškolske ustanove. Ako pogledamo statut Univerziteta u Prištini (član 39) videćemo da Savet Univerziteta, na predlog Senata, i bira i razrešava rektora. Dakle, vlada nema to ovlašćenje.

U gorepomenutom članu 54 stoji i da rektor ne može biti “lice koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo protiv polne slobode, falsifikovanja javne isprave koju izdaje visokoškolska ustanova ili primanja mita u obavljanju poslova u visokoškolskoj ustanovi, odnosno koje je pravnosnažnom presudom osuđeno na kaznu zatvora za drugo krivično delo, kao ni lice koje je prekršilo kodeks profesionalne etike”. Međutim, nigde ne stoji da bilo šta od toga utvrđuje vlada, niti da vlada ima ovlašćenje da rektora razreši.

Međutim, Šarčević je Vladinu odluku pokušao da opravda pozivajući se na Rezoluciju 1244 i tobož različitu autonomiju koji ima Univerzitet u Prištini u odnosu na univerzitete u Srbiji.

“Za razliku od drugih univerziteta u Srbiji autonomija Univerziteta u Prištini nije narušena, ali ovde postoji onaj član koji se vezuje za poglavlje 1244, za tu rezoluciju, kojom država Srbija ima pravo da reguliše i obaveze i da postavi sistem visokog obrazovanja, kao i svih drugih vidova obrazovanja. U tom domenu je država ispred autonomije, rekao je Šarčević za Tanjug.

Iz Ministarstva prosvete stiže malo precizniji odgovor, odnosno tumačenje da se osnov za smenu može naći u članu 109. Zakona o visokom obrazovanju.

“Na Kosovu i Metohiji na snazi je privremeni pravni poredak koji je uspostavljen Rezolucijom 1244. Član 109. Zakona o visokom obrazovanju kaže da do prestanka funkcionisanja privremenog pravnog sistema uspostavljenog na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1244, na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika, Vlada ima sva prava i obaveze osnivača”, navodi se u odgovoru ministarstva.
Međutim, u odgovoru je – namerno ili slučajno – preskočen nimalo zanemarljiv kraj člana 109, koji glasi: “u skladu sa ovim zakonom“.

*
Zakon o visokom obrazovanju / Foto: Printscreen

I to nas opet vraća na početak – u skladu sa ovim zakonom znači da Vlada ne bira i smenjuje rektora, već se to radi prema Statutu univerziteta. Spisak prava i obaveza osnivača, odnosno države, jeste poduži, ali ni reči o izboru i smeni rektora.

Ministarstvo se poziva i na član 43, stav 2 Zakona o vladi, prema kojem “Vlada odlučuje o postavljenjima, imenovanjima i razrešenjima“. Međutim, to se opet ne odnosi na unverzitete, koji po Ustavu imaju autonomiju, i koji su regulisani Zakonom o visokom obrazovanju, zbog čega izjava ministra Šarčevića da je država ispred autonomije univerziteta dobija ocenu “kratke noge“.

No, ministar Šarčević ide i korak dalje – to što je doneta protivzakonita odluka pravda time što se, eto, tako radilo i ranije.

“Ovo nije prvi put, ovo je već treći slučaj da se ovakva rešenja donose. Prethodni rektor je došao na isti način”, rekao je Šarčević.

I iz Ministarstva prosvete navode slučajeve kada je Vlada imenovala i smenjivala rektore u Prištini, odnosno Kosovskoj Mitrovici – 2001. imenovala je Gojka Savića, koga je razrešila dužnosti 2004, kada je imenovan Radivoj Popović. Dve godine kasnije, prema podacima ministarstva, Vlada je razrešila Popovića, a za rektora imenovala Zdravka Vitoševića, koji je tu funkciju obavljao dva puna mandata.

Dakle, i ranije je Vlada donosila odluke slične jučerašnjoj, ali je ministar Šarčević još jednom omanuo, pošto tvrdi da je Milačić izabran na isti način, pa sad Vlada može i da ga smeni, iako je njega zapravo 2012. godine izabrao Savet Univerziteta u Prištini.

Sve u svemu, smena je opravdana čitavim nizom netačnosti, uz krajnje rastegljivo tumačenje propisa. Na sve to bojimo se da pozadina ove smene nikako nije rešavanje ogromnog broja problema u visokom obrazovanju, već je to kao i obično – politika. A autonomija univerziteta je po svoj prilici “samo” kolateralna šteta.
Naslovna fotografija: Fonet/Zoran Mrđa