Država neće ustuknuti pred nasilnicima

Iz godine u godinu država Srbija i oni koji su na njenom čelu pokazuju da su i te kako skloni da prave ustupke pred nasilnicima, pa čak i da se povuku pred njihovim pritiscima. Evo, nekoliko primera u kojima se to dogodilo:

Parada ponosa 2009.

Policija nije mogla da garantuje bezbednost učesnicima parade u centru Beograda, pa je poslednjeg dana pred skup uputila organizatorima rešenje o promeni mesta održavanja. Organizacioni odbor je to protumačio kao „zabranu de fakto“.

Parada ponosa 2011.

Posle višenedeljnih pretnji da će doći do nereda ukoliko Parada bude održana, policija je dva dana pred manifestaciju zabranila taj i sve ostale najavljene skupove. Obrazloženje je bilo da „u skladu sa bezbednosnom procenom nadležnih, država isuviše rizične događaje mora da odloži ili zabrani“.

Pretučeni strani državljani

U septembru 2009. došlo je do napada na više stranih državljana, od kojih je jedan, Bris Taton, umro od posledica prebijanja. Nekoliko vinovnika tog ubistva je osuđeno na višegodišnje kazne zatvora, ali organizatori prebijanja su i dalje u bekstvu.

Milion dolara za Miladina

Srbija je i sama zaštitila nasilje svog državljanina Miladina Kovačevića. On je u Sjedinjenim Američkim Državama pretukao američkog građanina, da bi zatim na ime odštete Vlada Srbije isplatila milion dolara iz budžeta.

„Kosovo za patike“

Srbija je kao država ustuknula i pred nasilnicima koji su u februaru 2008. godine, posle mitinga održanog u Beogradu zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ruinirali širi centar Beograda, uništavali ambasade, fizički napadali novinare i pljačkali radnje. Iako je jedan deo huligan procesuiran, većina nije odgovarala za štetu koja je načinjena.

Urednički tim sajta Istinomer, na osnovu navedenih primera, ocenjuje da je izjava Tadića neistinita.