Dužni smo malkice

Prilikom posete Austriji i susreta sa štajerskim privrednicima, predsednik Tadić je, kao prednost ulaganja u Srbiju, istakao njen „mali spoljni dug“. Koliko je stvarno zaduženje Srbije, da li je ono malo ili veliko i po kojim merilima ?

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije (april 2010.) spoljni dug Srbije je 23,48 milijardi evra. Na kraju prošle godine spoljni dug Srbije bio je 22,78 milijardi evra što znači da se za poslednja četiri meseca uvećao za 700 miliona evra. I osvrt na stanje iz protekle decenije pokazuje da se u proteklih pet godina dug rapidno uvećava.

izvor: NBS

Pošto se spoljni dug sastoji od javnog (zaduženje države) i privatnog (dug preduzetnika i banaka), treba napomenuti da znatno veći deo, 15.638 milijardi evra, odlazi na privatni dug. Istine radi, važno je reći i da se u poslednjih godinu dana više zaduživala država nego privatnici.

No, sve te brojke još ne daju odgovor na pitanje da li je dug Srbije veliki ili nije i da li je predsednik u pravu. Da bi se to utvrdilo nije loše videti kako međunarodne finansijske institucije tretiraju zaduženost i kako se Srbija tu kotira.

Kriterijum Svetske banke je učešće ukupnog spoljnog duga u bruto društvenom proizvodu (BDP). Udeo ispod 48 odsto smatra se malom zaduženošću, između 48 i 80 odsto srednjom, a preko 80 odsto u BDP-u visokom zaduženošću. U srpskom slučaju udeo je 76,2 odsto BDP-a ili, u prevodu, na granici smo da postanemo visoko zadužena država.
Svetska banke koristi još jedan metod po kojem je zemlja visoko zadužena ako je njen dug na kraju godine bar 2,2 puta veći od izvoza robe i usluga u istoj godini. Podaci Privredne komore Srbije kažu da je izvoz u 2009. bio blizu 9 milijardi evra ili 2,62 puta manji od duga, te po tom kriterijumu, Srbija već potpada u visoko zadužene zemlje.

MMF prati samo udeo javnog duga u BDP-u (ne i privatnog) i ako prelazi 40 odsto smatra da je država visoko zadužena. U tom slučaju stvari stoje nešto povoljnije po Srbiju jer javni dug ima udeo od 31,5 odsto u BDP-u i nalazimo se među srednje zaduženim zemljama.

Kada se sve sumira Srbija se može smatrati srednje ili visoko zaduženom zemljom, ali ni po jednom kriterijumu njen spoljni dug nije mali. Predsednik Tadić, dakle, nije govorio istinu.