Eh, kako ste živeli u moje vreme…

Predsednik DSS-a je, podsetimo, prvi put na premijersko mesto došao 3. marta 2004. godine, posle vanrednih parlamentarnih izbora održanih u decembru 2003. Nakon izbora 21. januara 2007. koalicija DSS-NS je postala treća po snazi u Narodnoj skupštini, ali je Koštunica ipak, posle dugih pregovora sa DS-om, postao predsednik vlade i na tom mestu je ostao do 7. jula 2008. godine, kada je izabran novi premijer. U periodu od 8. marta 2008., kada je Koštunica „vratio mandat narodu“ za sebe je govorio da je „tehnički premijer“.

Šta kažu brojke? Na početku prvog Koštuničinog mandata, u maju 2004, prosečna plata u Srbiji iznosila je 13.455 dinara (188 evra). (Večernje novosti, 22. 6. 2004. godine)

U narednih godinu dana, plate su rasle, ali ne previše, pa je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna plata bez poreza i doprinosa u Srbiji u septembru 2005. dostigla 18.345 dinara, odnosno oko 200 evra. (Pregled, 25. 10. 2005. godine)

Zarade su i naredne godine imale trend rasta, pa je u julu 2006. prosečna plata iznosila 21.774 dinara (262 evra) ili tri evra više od junskog proseka. (Danas, 25. 8. 2006. godine)

Osetniji rast plata zabležen je u narednom periodu. U februaru 2007. prosečna plata bila je 315 evra (oko 25.000 dinara). (Standard, 20. 4. 2007. godine)

Krajem 2007. plate su osetno ojačale, pa je prosečna isplaćena neto plata u Srbiji u novembru bila 29.373 dinara (374 evra). (Politika, 21. 12. 2007. godine) Decembarska plata bila je još viša, iznosila 34.471 dinar (oko 420 evra), što su stručnjaci objašnjavali „novogodišnjim viškovima“.

Prosečna neto zarada u januaru 2008. iznosila je 28.230 dinara, što je realno za 18,76 odsto manje nego u decembru, a u martu prosečna neto zarada u Srbiji bila je 30.809 dinara (oko 380 evra). (Blic, 19. 4. 2008. godine)

U maju 2008, poslednjem mesecu u kome je Koštunica bio na premijerskoj poziciji, prosečna plata iznosila je 32.147 dinara (399 evra). (Blic, 21. 6. 2008. godine)

Posle formiranja nove Vlade Srbije i bez DSS-a u njoj, plate su nastavile da rastu, pa je tako prosečna zarada u julu 2008. bila 33.058 dinara (433 evra), za 12 evra više od prosečne junske plate. (Večernje novosti, 23. 8. 2008. godine)

Prosečna neto zarada u Srbiji isplaćena u avgustu iznosila je 33.131 dinar (436 evra), a u septembru, u kome je počela svetska ekonomska kriza, a evro u Srbiji drastično „skočio“, zarade su pale na 32.969 dinara, odnosno oko 402 evra.

Prema poslednjim podacima, u aprilu 2010. prosečna neto zarada iznosila je 34.952 dinara (338,6 evra).(Večernje novosti, 25. 5. 2010. godine)

• Prosečna godišnja stopa rasta realnih neto zarada u periodu 2001-2008. godine iznosila je 11,8%
• Ostvaren je skok realnih neto zarada sa 89,9 evra u 2001. godini, na 402,7 evra u 2008. godini, tj. za 4,5 puta

Dakle, najveća prosečna plata za vreme Koštuničine Vlade bila je ona isplaćena u decembru 2007. (oko 420 evra), ali se vrlo brzo pokazalo da je ona bila nerealno uvećana novogodišnjim bonusima i da je već u januaru pala za skoro 20 odsto. Zato je, istine radi, tačnije ako onu iz maja 2008. godine – 399 evra – tretiramo kao najvišu platu iz doba te Vlade.

Pola godine kasnije, kada je Mirko Cvetković došao na čelo nove izvršne vlasti, u avgustu 2008, zarada je iznosila 436 evra. Zasluge koje je Vojislav Koštunica pokušao sebi da pripiše, dakle, ne stoje. Čak i kada se uporede sadašnji prosečni dohodak sa najvišim iz perioda vlasti DSS-a, razlika nije 100 evra, već 60.

Strane investicije u periodu 2000-2009. godine (izvor: Siepa)

Što se tiče priliva investicija u Srbiju, najviše ih je bilo 2006. godine (4,28 milijardi dolara), upravo u vreme prvog Koštuničinog mandata.

Već naredne godine one su se više nego prepolovile.

Kada se sve rezimira, izjava bivšeg premijera sadrži jednu tačnu i jednu netačnu tvrdnju, pa je zato Istinomer ocenjuje kao poluistinu.