Ekološka taksa – nešto više cene
Sa ministrovom računicom proizvođači i uvoznici se nisu složili. Po njima taksa će, u proseku, podići cenu električnih uređaja za nekoliko hiljada dinara.
„Šporet je negde oko 15 hiljada dinara. On će koštati oko 17 hiljada nakon primene takse, što je negde oko 14 posto povećanja.“
(Vene Zdravković, Alfaplam, B92, 31. 03. 2010. godine)
„Za svu robu koja se uveze od 1. aprila moraće da se plati ekološka taksa u određenim iznosima po kilogramu. Prosečna težina LCD televizora je između 11 i 13kg i kod njih će cena biti povećana za oko hiljadu dinara. Stari katodni, čija je težina oko 25 kilograma će sigurno biti skuplji u prodaji do 2.500 dinara.“
(Miodrag Bijelić, Tehnomarket, B92, 31. 03. 2010. godine)
S obzirom da se taksa razlikuje u odnosu na veličinu aparata (za velike kućne aparate, poput šporeta i frižidera, je 30 dinara po kilogramu, za manje kućne aparate, usisivače, televizore i računare je 60 dinara po kilogramu, za monitore 90 dinara po kilogramu), lako se može videti ko je u pravu. Prosečan električni štednjak ima oko 50-60 kilograma, pa će mu cena biti viša za 1500-1800 dinara ili 10-11%. U slučaju LCD televizora cena će porasti za 660-780 dinara, kod katodnih – za 1.500 dinara. Dakle, tačno je da će uređaji biti skuplji, ali ne koliko su trgovci tvrdili da bi trebalo.
Ono što su proizvođači i uvoznici tehnike, takođe, prećutali jeste da će oni „novac od takse moći da povrate, kao i da država istovremeno sredstvima od takse finansirati aktivnosti iz oblasti upravljanja otpadom: stimulisanje nove privredne grane, otvaranje novih radnih mesta, sanaciju dugogodišnjeg zagađenja otpadom, podsticanje odvojenog sakupljanja otpada, podsticanje tržišta recikliranih materijala, programe obrazovanja o pitanjima zaštite životne sredine…“ (Blic, 19. 03. 2010. godine)
Na drugoj strani, građani bi uvođenjem takse čak mogli i da zarade. Novac prikupljen od takse ide u Fond za zaštitu životne sredine, dalje se prosleđuje onima koji se bave reciklažom, a oni bi trebalo njime da otkupljuju otpad od građana.
Na osnovu svih podataka Istinomer zaključuje da je ministar Dulić bio u pravu kada je rekao da bi cene električne robe trebalo da budu više za nekoliko procenata.
