Ekonomski ili „srpski“ razlozi?

Od prvog momenta kada je nemačka medijska grupacija VAC saopštila da hoće da okonča svoj aranžman u Srbiji bilo je jasno da sve može da bude u pitanju, samo ne ekonomski razlozi. Pre svega, Nemci su investirali oko 120 miliona evra u Srbiju, vlasnici su 50 odsto akcija u novinama „Politika“, 55 odsto vlasništva lista „Dnevnik“ i firme za distribuciju „Štampe“, pa bi naprasna odluka da odjednom sve rasprodaju bila, najblaže rečeno, loša. Kada se još uzme u obzir da je VAC do skoro planirao i kupovinu većinskog paketa Večernjih novosti, onda napuštanje Srbije deluje nelogično.

Jak razlog da se posumnja u Bradićevu tezu bilo je i to što se direktor VAC-a Bodo Hombah najpre obratio pismom predsedniku Srbije Borisu Tadiću. Dve su verzije šta stoji u tom pismu; po jednoj, VAC traži pomoć od predsednika jer ih većinski vlasnik Novosti, Milan Beko, ucenjuje tvrdeći da zahvaljujući njegovim vezama neće dobiti odobrenje Komisije za zaštitu konkurencije za koncentraciju vlasništva ukoliko ne ispune njegove uslove (da bude u nadzornom odboru VAC-a za jugoistočnu Evropu i da dobije udeo u njihovom angažovanju u medijima u Srbiji). Po drugoj, Nemci su pripretili Tadiću da će otići iz zemlje i proneti loš glas o uslovima investiranja i poslovanja u Srbiji ako im se sa vrha vlasti ne omogući da postanu vlasnici Večernjih novosti. Zajedničko za obe verzije su: ucena, tajkun, vrh vlasti i monoplolizacija, dakle, sve ono što fer ekonomska utakmica ne poznaje.

Napokon, dan posle izjave ministra Bradića iz sedišta VAC-a u Esenu stiglo je jasno objašnjenje.

Više nego jasan način da se ukaže da je ministar kulture pokušao da prikrije prave razloge VAC-ovog napuštanja srpskog tržišta i dovoljno da na Istinomeru Bradić dobije ocenu „neistina“.