Ekstremno siromaštvo gotovo iskorenjeno i smanjena stopa rizika od siromaštva

Na kojim podacima su bazirane ove tvrdnje i na koji period se odnose, iz kabineta premijerke Ane Brnabić nisu nam odgovorili. Međutim, odgovor o ekstremnom siromaštvu dobili smo iz Vladinog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Na pitanje koliko ljudi u Srbiji je živelo u ekstremnom siromaštvu u periodu od 2014. do 2017, dostavljeni su nam podaci Svetske banke iz 2015. godine.

Međutim, budući da se na sajtu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije ekstremno siromaštvo, prema metodologiji Svetske banke, definiše kao iznos prihoda ispod 1.25 USD (PPP) na dnevnom nivou, a da su nam u odgovoru dostavili podatke koji se odnose na potrošnju, stvari se značajno menjaju. 

 

To znači da nije 0,1 odsto stanovništva ekstremno siromašno, kao što su nam odgovorili iz Vlade, već je 5,6 odsto stanovništva u ekstremnom siromaštvu. Prevedeno u cifre, oko 395 hiljada ljudi imalo je prihode ispod 103 dinara dnevno i bio im je ugrožen biološki opstanak, jer nisu mogli da zadovolje ni osnovne potrebe za hranom (podatke Svetske banke videti u tabeli ispod).

 

Premijerka, dakle, kao uspeh ističe da je ekstremno siromaštvo, inače karakteristično za zemlje u razvoju, u Srbiji “gotovo iskorenjeno” jer “samo” 395 hiljada ljudi u Srbiji bukvalno nema ni za jelo.

 

Pritom prećutkuje podatak da je oko pola miliona ljudi u Srbiji apsolutno siromašno, jer nije u stanju da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe (osim hrane, podrazumevaju i odeću, obuću, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, transport, rekreaciju, kulturu…) i živi dostojanstveno.

 

Naime, 500.000 ljudi (7,2 odsto stanovništva) mesečno je trošilo manje od 12.045 dinara, koliko je u 2017. godini iznosila linija apsolutnog siromaštva po potrošačkoj jedinici. Dodatno zabrinjava podatak da je u pretprošloj godini, u odnosu na 2016, zabeležen porast siromaštva kod dece i kod osoba koja žive u višečlanim domaćinstvima. 

 

Dalje, ako uporedimo apsolutno siromaštvo u 2017. sa godinama unazad, vidi se blagi pad u poslednje četiri godine. Vidimo, međutim, da je bilo i srećnijih perioda, u kojima je stopa siromaštva bila niža оd 7,2 odsto, koliko je iznosila 2017. Najniža stopa apsolutnog siromaštva bila je 2008. godine kada je iznosila 6,1 odsto, naredne, 2009. godine ta stopa iznosila je 6,6 odsto, ista je bila i 2011, dok je 2012. iznosila 6,3 odsto, pokazuju izveštaji, koji se mogu naći i na sajtu Vlade Srbije. 

 

Hajde da pogledamo kako stojimo sa relativnim siromaštvom, pod kojim se podrazumeva da pojedinac nije u mogućnosti da ostvari odgovarajući životni standard u odnosu na društvo u kome živi. 

 

Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuje da je stopa rizika od siromaštva (udeo ljudi koji imaju primanja ispod 60 odsto srednjih primanja u zemlji) u 2017. godini iznosila 25,7 odsto. To znači da je u riziku od siromaštva u pretprošloj godini bilo oko 1,84 miliona ljudi. Stopa rizika od siromaštva u pretprošloj godini, prema RZS-u, bila je neznatno niža nego 2016. i 2015, ali i nešto viša u poređenju sa 2014. godinom, kada je iznosila 25 odsto (videti tabelu ispod). Pritom, treba naglasiti da je RZS revidirao podatke za prve tri godine godine “zbog primene inovativnih metoda u obradi podataka”. 

Budući da se premijerka Ana Brnabić, nakon predstavljanja Trećeg nacionalnog izveštaja o smanjenju siromaštva u Srbiji, pohvalila smanjenjem stope rizika od siromaštva, zanimljivo je da se nije “pohvalila” i podatkom iz istog izveštaja, prema kom je stopa rizika siromaštva u Srbiji znatno iznad prosečne stope rizika siromaštva u Evropskoj uniji (17,3 odsto).

 

I u kategoriji relativnog siromaštva u najvećem riziku su deca, a izloženost riziku siromaštva značajno je porasla i za porodice s velikim brojem dece, kao i za jednočlana domaćinstva i jednoroditeljske porodice. U veoma lošem položaju su i nezaposleni, pošto je skoro svaka druga nezaposlena osoba (48 odsto) izložena riziku od siromaštva. Iznad proseka je i stopa rizika siromaštva samozaposlenih (32,4 odsto), što se objašnjava niskim zaradama u sivoj ekonomiji u kojoj su često prisutni, ali i činjenicom da ova kategorija obuhvata poljoprivrednike. U nepovoljnom položaju su i stara lica koja žive u jednočlanim domaćinstvima, jer je stopa rizika siromaštva za njih iznad proseka ukupne populacije (27,2 odsto). 

 

Međutim, ukoliko se u obzir uzmu zamerke da je stopa rizika od siromaštva pokazatelj nejednakosti, a ne siromaštva, te da je stopa rizika siromaštva ili socijalne isključenosti osnovni pokazatelj za praćenje sprovođenja Strategije “Evropa 2020“ u domenu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva, stvari stoje još gore.

 

Naime, prema izveštaju RZS-a, u 2017. godini čak 36,7 odsto stanovništva Srbije (oko 2,58 miliona ljudi) bilo je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti (videti tabelu RZS-a iznad). Ako se poredimo sa zemljama EU, veći udeo stanovništva koje je izloženo riziku siromaštva ili socijalne isključenosti od Srbije imaju jedino Bugarska i Rumunija. Takođe, prema istom izveštaju, 18,4 odsto stanovništva je u trajnom riziku od siromaštva (reč je o oskudici u onome što se smatra neophodnim za pristojan život i koja nije rezultat trenutnih finansijskih teškoća).

 

Kada sve sumiramo i vratimo se na izjavu predsednice Vlade da su u Srbiji gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva i da je smanjena stopa rizika od siromaštva, premijerka Ana Brnabić dobija ocenu “skoro neistina”, jer je u njoj jedino tačno da se stopa rizika od siromaštva smanjila u periodu od 2014. do 2017. Netačno je, međutim, da su „u Srbiji gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva“, jer, kao što smo videli iz podataka Svetske banke na koje se iz Vlade pozivaju, u 2015. godini ekstremno siromašnih nije bilo 0,1 odsto stanovništva, kao što su nam odgovorili iz Vladinog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, već 5,6 odsto stanovništva ili oko 395 hiljada ljudi. Dalje, premijerka je izostavila da pomene i čitav niz činjenica koje značajno menjaju sliku o siromaštvu koju je predstavila građanima. Tako je izostavila ključnu činjenicu da čak pola miliona ljudi u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu i ne može da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe, te da je broj apsolutno siromašnih bio značajno niži 2008, 2009, 2011. i 2012. godine. Takođe, građanima nije saopštila da je od stope rizika od siromaštva, čijim se smanjenjem hvali, važniji pokazatelj ugrženosti stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti, prema kom je u riziku oko 2,58 miliona ljudi u Srbiji.