Entuzijazam omladine ili ministarke ?
Da je Nacionalna strategija za mlade izazvala bum i entuzijazam u toj populaciji, sa ministarkom omladine i sporta, verovatno se ne bi složilo 300 hiljada ljudi mlađih od 30 godina koji se nalaze na birou za nezaposlene.
Osim visoke stope nezaposlenosti, mladi u Srbiji mogu da se pohvale i fenomenom tzv. produžene mladosti. Naime, prema istrazivanju NVO Građanske inicijative iz 2005. godine „Ispitivanje položaja i potreba mladih Srbije u lokalnim zajednicama“, 70 odsto mladih uzrasta 21-30 godina živi sa roditeljima, a samo devet procenata planira da stambeno pitanje reši podizanjem kredita. Nasuprot nama, u Nemačkoj najveći broj mladih napušta roditeljski dom sa 21-22 godine, dok 59 odsto devojaka i 73 odsto mladića ostaje u roditeljskoj kući u periodu od 18-24 godine. Sudeći po efektima ekonomske krize (a realno je pretpostaviti i bez nje), malo je verovatno da je danas položaj mladih po tom pitanju bolji nego pre pet godina.
Da bi rešilo probleme mladih, Ministarstvo omladine i sporta je 2008. godine usvojilo Nacionalnu strategiju za mlade, a zatim i Akcioni plan za sprovođenje Strategije u periodu od 2009-2014. Akcioni plan predviđa osnivanje lokalnih kancelarija za mlade, objasnila je ministarka Samardžić. Do sada je osnovano 106 lokalnih kancelarija.
„Svrha tih kancelarija je da rešavaju ključne probleme koje su identifikovali sami mladi. Prvi problem je nezaposlenost, drugi je neinformisanost, a treći je nedostatak kvalitetnih sadržaja za slobodno vreme.“
SEE Times, 9. 11. 2009. godine
Kao doprinos poboljšanju položaja mladih, ministarka navodi i osnivanje Fonda za mlade talente. Koliko Ministarstvo brine o omladini možda dobro ilustruje podatak da, pored toga što usvaja Nacionalne strategije i Akcione planove, Ministarstvo omladine i sporta još uvek nije izradilo Zakon o mladima. U Nemačkoj, na primer, Zakon o pomoći deci i omladini donet je 1922. godine, i tada je propisao obavezu da svaki okrug i grad formira Omladinsku službu.
Da li Ministarstvo omladine i sporta čini dovoljno, ili su ove Strategije u praksi bez efekta, govori istraživanje Studentske organizacije Srbije iz 2009. godine koje je pokazalo da dve trećine studenata upisuje fakultet da bi mogli da odu u inostranstvo, a samo osam odsto smatra da država dovoljno ulaže o omladinu i studente. Da mladi ne vide perspektivu u Srbiji govori i podatak da 39 odsto mladih stručnjaka želi da napusti zemlju.
Sudeći po istraživanju stručnjaka Filozofskog fakulteta u Beogradu, od 2000. godine na ovamo, mladi se sve više povlače iz javnog života i pokazuju sve veću razočaranost u politiku.
„Mladi osećaju veliko razočarenje u politiku, kao i sumnju da kroz postojeće institucionalne i političke mehanizme mogu da ostvare svoja prava. Veliki broj mladih se odlučuje za političku apstinenciju, jer imaju utisak da se njihov glas konstantno zloupotrebljava. Oni glasaju za političku partiju, a onda partija na najvišem nivou trguje glasovima i određuje ko će biti njen predstavnik, tako da mladi nemaju osećaj da će taj za koga su glasali zastupati njihove interese.“
asistentkinja na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Isidora Jarić, Danas, 20. 6. 2010. godine
Mladi u EU, sudeći prema istraživanjima, žive drugačije, i malo je verovatno da bi se rado ugledali na svoje vršnjake u Srbiji, kako tvrdi ministarka Samardžić.
„Prema studijama koje su objavljene u Evropi, prosečni 24-godišnjak iz EU je proputovao celu Evropu i najmanje jednom je putovao na neki drugi kontinent. Završio je školovanje, skoro po pravilu jedan deo je proveo na razmeni. Mladi Evropljanin govori najmanje jedan strani jezik i koristi računar kao da ga je sam izmislio. Volontira minimum pet sati nedeljno, imao je prilike da sluša svoj omiljeni bend uživo i, što je možda najvažnije, ima životni plan za narednih pet godina. Mislim da to govori dovoljno.“
direktor beogradske kancelarije za mlade Kosta Andrić, Press, 9. 8. 2009. godine
Prema istraživanju CESID-a i Kancelarije za mlade, Gradske uprave Beograda, svojim položajem zadovoljni su samo mladi u glavnom gradu.
„Trend zadovoljstva mladih svojim žiovotom važi jedino za Beograd, dok to zadovoljstvo opada kada su u pitanju ostali delovi Srbije, kao i za Srbiju u celini.“
programski direktor CESID-a Đorđe Vuković, Tanjug, 10. 9. 2009. godine
Sudeći po navedenim podacima, nije jasno na osnovu čega ministarka tvrdi da evropske zemlje treba da se ugledaju na Srbiju, kada je reč o položaju mladih. Još je manje jasno gde je tačno ministarka uočila „veliki entuzijazam“. Podaci i zdrav razum govore suprotno, pa Istinomer izjavu ministarke Samardžić ocenjuje kao neistinu.
