Er Srbija ne prima pomoć Vlade Srbije od februara 2016. godine

Pitanje novinara se nije čulo, ali iz odgovora Siniše Malog ono može da se rekonstruiše: gradonačelnik Beograda, ovde u ulozi predsednika Nadzornog odbora Er Srbije, upitan je o državnoj pomoći koju Vlada Srbije pruža Er Srbiji. A Siniša Mali je onda ustvrdio da Vlada od februara 2016. (a možda čak i februara 2015) ne daje nikakvu pomoć domaćem avio-prevozniku, i da on tržišno posluje.

 

Pre nego što pogledamo brojke iz finansijskih izveštaja važno je da se podsetimo da se ugovorom Etihad obavezao da zajedničku kompaniju finansira sa „do sto miliona dolara“, a da čak ni to ne budu (samo) investicije, već u tih 100 miliona ulazi i kredit koji posle Er Srbija mora da vraća Etihadu.

 

S obzirom da je odnos vlasništva u Er Srbiji 51:49, dakle, praktično Etihad i Vlada Srbije dele kompaniju „pola-pola“, trebalo bi i da su ulaganja u zajednički poduhvat približno ista. Uostalom, Siniša Mali je više puta to govorio: „Na početku je Etihad bio taj koji je finansirao, dogovor je bio da kao strateški partneri finansiramo pola-pola: Etihadovo ulaganje je 100 miliona dolara i želja nam je bila da u roku od tri godine stabilizujemo kompaniju da može biti samoodrživa.“ (Intervju portalu Tango Six, mart 2016)

 

Dakle, sa onih „do 100 miliona dolara“, i sa idejom da država i Etihad treba isto da ulože, pogledajmo šta kažu brojke iz zvaničnih finansijskih izveštaja od 2014, što je prva „cela“ godina Etihadovog učešća u projektu „Er Srbija“, pa zaključno sa izveštajem iz 2016. godine.

 

U 2014. godini država je Er Srbiji dala 69,32 miliona evra. Iste godine, Vlada Srbije je „naterala“ Aerodrom Nikola Tesla (u kome je ona većinski vlasnik, sa oko 83 odsto akcija) da Er Srbiji oprosti dug u iznosu od 16,79 miliona evra. Ovde treba napomenuti da jedan deo akcija Aerodroma imaju i građani Srbije, kojima je tako – a da nisu pitani – smanjena visina dividende koja ide iz dobiti Aerodroma.

 

Potom, u narednoj fiskalnoj godini, država je subvencionisala Er Srbiju sa još 48,68 miliona evra, i naterala Aerodrom da se odrekne još 19,26 miliona evra – dug koji je Er Srbija napravila prema Aerodromu, i bila oslobođena od plaćanja.

 

Ako sada napravimo „međuračun“ za 2014. i 2015, država je direktno upumpala u zajedničku firmu 118 miliona evra, i oštetila poslovanje Aerodroma za još 36 miliona evra – ukupno 154 miliona. Prema tome, već je u 2015. država daleko prebacila onih „do 100 miliona dolara“ koje Etihad po ugovoru treba da unese u kompaniju – što bi bilo sasvim u redu, da se u proporcionalnom iznosu promenio odnos u vlasništvu u korist države Srbije. Ali – nije, ostao je i dalje na onih 51:49.

 

I Siniša Mali je u izjavama i intervjuima ponavljao da to što u finansijskim izveštajima piše da je subvencija, da je to zapravo investicija države u restrukturiranje zajedničke kompanije. Neka bude i da je tako – ali to može da važi samo do onih „do 100 miliona dolara“. Sve preko toga ne može da bude ništa drugo nego državna pomoć, odnosno subvencija Er Srbiji – i to bez ikakve koristi po državu, s obzirom da se njeno učešće u vlasništvu ne menja.

 

Krajnje uprošćeno – uđete vi i vaš ortak u biznis sa po 100 dinara, uz vlasništvo pola-pola. Sledeće godine vi uložite još 100, vaš ortak ništa, a udeo vlasništva u firmi se ne promeni. Ne biva, kada je reč o racionalnom, tržišnom razmišljanju. No, u ovom slučaju biva.

 

Na ovih 154 miliona u 2014. i 2015, država poklanja još 40,1 milion u 2016. godini, čime se Siniša Mali – ako do sada nije – definitivno kvalifikuje za ocenu „kratke noge“, kada je reč o tvrdnji da Er Srbija nema nikakvu pomoć države od februara 2016. (2015) godine. Štaviše, Mali bez problema dobija istu ocenu i za tvrdnju da kompanija posluje na tržištu. Naime, za prethodne tri godine, Er Srbija je samo kroz direktno subvencionisanje i oslobađanje dugova Aerodromu dobila 194 miliona evra državne pomoći, a za te tri godine ukupna neto „dobit“ kompanije iznosila je 7,4 miliona evra. Sasvim je jasno da bi takva kompanija u bilo kom tržišnom obliku poslovanja odavno propala.

 

Što je najgore, sva je prilika da se državna pomoć Er Srbiji nastavlja, iako je 31. decembra 2016. istekao rok za restrukturiranje firme, tokom koje je predviđena državna pomoć za oporavak. Prema finansijskom izveštaju, poslednjeg dana 2016. godine Er Srbija je na računima komercijalnih banaka u zemlji imala 79,2 miliona dolara oročene štednje do juna 2017, uz mogućnost prevremenog razročenja.

 

Dakle, kompanija je 31. decembra raspolagala sa 79,2 miliona dolara u kešu, a država je onda 9. januara 2017. dala Er Srbiji kredit Fonda za razvoj od 14 miliona evra, na 18 meseci, sa kamatom od 3,5 odsto. Čak bi i ovo moglo da se smatra državnom pomoći, ako se uzme u obzir da je Er Srbija u 2015. i 2016. od drugog suvlasnika, Etihada, dobila kredit od 117,5 miliona dolara po dvostruko većoj kamatnoj stopi.

 

Takođe, finansijski izveštaj za 2016. pokazuje da će restrukturiranje firme potrajati duže od predviđenog, te da je u pripremi „revidirani plan restrukturiranja za period nakon 2016. godine“, i da se o tome razgovara sa državnim institucijama.

 

Dakle, čekamo da vidimo koliko će iznositi državna pomoć za 2017. godinu kompaniji koja, kako reče predsednik njenog Nadzornog odbora, od februara 2016, a možda čak i od februara 2015, nema nikakvu pomoć Vlade republike Srbije. Kako li bi sve izgledalo da je ima?