Er Srbija nije imala gubitke pre kovida 19

Ministar finansija Siniša Mali početkom decembra je, govoreći o poslovanju Er Srbije, istakao da ova kompanija nije imala gubitke pre pandemije virusa korona.

Iz Fiskalnog saveta navode da pandemija jeste pogodila avio saobraćaj, ali da nije najzaslužnija za probleme Er Srbije, već da je ta kompanija imala poteškoća u poslovanju i pre izbijanja pandemije.

Fiskalni savet napominje da Er Srbija, za razliku od evropskih kompanija poput nemačke Lufthanse i francusko-holandske Er Frans-KLM, na svom sajtu ne objavljuje finansijske izveštaje i da to nije radila od osnivanja 2013.

“Jedini javno dostupni izvor podataka o poslovanju Er Srbije jeste APR, u čijim registrima se mogu pronaći konsolidovani finansijski izveštaji za period 2015-2019. Ističemo i to da veliko ograničenje predstavlja to što ugovor o privatnom partnerstvu sa Etihadom iz 2013. godine i dalje nije u celosti objavljen (na sajtu Vlade objavljen je samo deo). To onemogućava potpuno sagledavanje svih troškova koje je Republika Srbija preuzela na sebe, kao i kakve obaveze ugovorne strane imaju ukoliko preduzeće zapadne u probleme.”

Zbog toga se izveštaj bazira na podacima za period od 2015. do 2019. godine.

Najpre, navode da dobit koju je Er Srbija iskazivala 2015-2019. nije posledica dobrih poslovnih rezultata. Reč je najvećim delom o knjigovodstvenom evidentiranju državnih dotacija za otplatu starog duga JAT-a. Konkretno, otplatu starog duga JAT-a suštinski vrši država a kompanija iznos te godišnje rate (od oko 20 miliona evra) uključuje u svoje poslovne prihode, što joj fiktivno poboljšava rezultate poslovanja. Dakle, ovde nije reč o tipičnoj državnoj subvenciji jer kompanija na osnovu nje ne ostvaruje nikakav novčani priliv, već o načinu evidentiranja otplate starih obaveza koje u ime kompanije vrši država.

“Kada iz poslovnih prihoda isključimo državnu dotaciju koja je najvećim delom išla za isplatu starog duga, preduzeće zapravo ostvaruje gubitak (pre poreza) od preko 2,5 milijarde dinara prosečno godišnje.”

Zatim, ukazuju da je ovo preduzeće u pomenutom periodu imalo “ozbiljne ali prikrivene likvidnosne probleme”. 

“Od 2015. godine Er Srbija ne uspeva da iz priliva iz redovnog poslovanja pokrije dospele obaveze, pa se manjak sredstava nadomešćivao zaduživanjem. Kada su ti dugovi počeli da dolaze na naplatu, praktično od 2019. godine, likvidnosna pozicija preduzeća dodatno se pogoršala.”

Fiskalni savet ističe i da Er Srbija godinama ostvaruje gubitak iznad visine kapitala, što je, kako navode, po važećoj zakonskoj regulativi u Srbiji dovoljan uslov za pokretanje stečajnog postupka. Napominju, pritom, da to ne znači da će kompanija automatski da uđe u stečaj niti da to treba da se dogodi, već samo da su ispunjeni formalni odnosno zakonski uslovi za to.

“To znači da je imovina Er Srbije (postrojenja, mašine, oprema, plasmani, gotovina i dr.) višestruko manja od njenih obaveza, što ovo preduzeće formalno čini prezaduženim.”

I na kraju, zaključuju da Er Srbija stoji lošije nego druge avio kompanije sa većinskim državnim vlasništvom, što je pokazala uporedna analiza osnovnih pokazatelja uspešnosti, odnosno racio analiza.

Iako smo pisali ministarstvu finansija s pitanjem na osnovu kojih podataka se bazira tvrdnja ministra ovog resora, odgovor je izostao.

Inače, o ne tako dobrom poslovanju Er Srbije pisalo se i godinama unazad.

“Posle nekoliko ‘kreativnih manipulacija’ korišćenih za pokrivanje gubitaka u prošlim godinama (direktne državne subvencije, jeftinije gorivo, povoljni državni krediti za razvoj turizma), Vlada Srbije sada je izmislila novu mućku kako bi sakrila istinu o poslovnim neuspesima Er Srbije. Tu podvalu ministar finansija formulisao je pre neki dan kao ‘pokrivanje bankarskih dugova i stvari iz prošlosti’”, pisao je Miša Brkić 2019. godine o poslovanju Er Srbije.

Pandemija i Er Srbija

Ministar je naveo i da će država, poput drugih evropskih država pomoći nacionalnom avio-prevozniku tako što će pokriti gubitke nastale tokom pandemije

Tačno, ni druge države nisu bile “imune” na pandemiju, pa su i one morale da priskoče u pomoć svojim nacionalnim avio prevoznicima. 

Međutim, i ministar kaže da je EU bila vrlo precizna oko toga kako pomoći – samo za pokriće gubitaka koji su nastali usled pandemije. 

Kakve su procene Fiskalnog saveta kada je reč o iznosu za pomoć Er Srbiji?

“Prema našim procenama za saniranje problema u poslovanju Er Srbije u kratkom roku potrebno je bar 200 miliona evra (preko 60% ukupnih prihoda iz 2019) što je znatno više nego što evropske zemlje pomažu svojim avio kompanijama (u proseku pokrivaju 35% prihoda). Detaljnija analiza ukazuje na to da su veći budžetski troškovi u Srbiji posledica toga što je Er Srbija (za razliku od većine drugih evropskih prevoznika) imala velike probleme u poslovanju i pre krize. Zapravo, od ukupnog iznosa pomoći koji procenjujemo da će država isplatiti Er Srbiji, po svemu sudeći, tek manji deo (60-80 miliona evra za dve godine) se odnosi na finansijske probleme izazvane pandemijom”, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

• Šta se desilo s ekonomskim Kriznim štabom?
• Zašto da (ne) paničimo zbog zaduženosti države?

Na osnovu analize Fiskalnog saveta, koja se bazira na finansijskim izveštajima sa APR-a, tvrdnja ministra Siniše Malog pada u vodu. Er Srbija je imala poteškoće u poslovanju i pre pandemije a dobit koju je Er Srbija iskazivala u periodu od 2015. do 2019. godine računovodstvene je prirode, ističe Fiskalni savet. Zbog svega navedenog, izjavu ministra ocenjujemo kao neistinu.