Evroobveznicama protiv minusa
Državni sekretar o izdavanju evroobveznica. (RTS, 17. 6. 2011. godine)
25. 9. 2011.
Akter: Goran Radosavljević
„Prve evroobveznice Srbija će emitovati u septembru.“
Vlada je odluku o emitovanju evroobveznica na inostranom tržištu donela polovinom juna, a njihova prodaja je najavljena za jesen. Naime, namera države je dugoročnim zaduživanjem pokrije minus u budžetu.
U septembru su prodate desetogodišnje državne hartije od vrednosti sa kamatnom stopom od 7,25 odsto.
„Srbija je na inostranom finansijskom tržištu prodala evroobveznice u vrednosti od milijardu dolara. Tražnja investitora je bila dvostruko veća od ponude, a to je istorijski događaj za našu zemlju.“
premijer Mirko Cvetković, Blic, 23. 9. 2011. godine
Istinomer obećanje državnog sekretara ocenjuje kao ispunjeno.
Član Akademija ekonomskih nauka Mlađen Kovačević, Danas, 31. 7. 2011. godine
Evroobveznice imaju i lošu stranu Ekonomisti su kritikovali zaduživanje putem evroobveznica jer se povećava spoljni dug, a i država zaduživanjem u stranoj valuti odstupa od principa dinarizacije. „Razlog za preveliki optimizam i nema jer reč je o dugu, a ne o poklonu. Takođe i vraćanje milijarde je skupo, a ujedno se zadužujemo i povećavamo spoljni dug.“ (profesor Ekonomskog fakulteta, Ljubodrag Savić, Blic, 23. 9. 2011. godine) „Trend zaduživanja se nastavlja iako je dug po osnovu svih hartija od vrednosti, kako se procenjuje, već dostigao pet milijardi evra. Tome treba dodati i dug prema starim deviznim štedišama od oko tri milijarde evra kao i obaveze prema vlasnicima oduzete imovine koje će dodatno opteretiti budžet. Dakle, dug države je ogroman i zato je svako zaduživanje, a naročito ono zbog popunjavanja rupa u budžetu, u najmanju ruku nemoralno.“
