Fabrika vode ili fabrika magle ?
U trenutku kada je gradonačelnik najavio izgradnju fabrike vode u Zrenjaninu je već pune četiri godine bila na snazi zabrana pokrajinskog sanitarnog inspektora o korišćenju pijaće vode zbog prisustva arsena, gvožđa i amonijaka u njoj (izmerene koncentracije bile su 35 puta veće od dozvoljenih vrednosti). Za sve to vreme i Knežević je bio na čelu grada.
Nije da nije bilo pokušaja da se taj problem reši. U novembru 2006. zaključen je ugovor o realizaciji donacije za izgradnju, isporuku i montažu opreme za prečišćavanje vode za piće koja je trebalo da predstavlja prvo postrojenje i deo buduće fabrike vode.
„Kompanija iz Čikaga kao donator obavezala se da se izgradi i montira i posle početka eksploatacije obezbedi 8.640 m3 pijaće vode dnevno, koja će zadovoljavati uslove propisane Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti.
Firma ‘S&A Capital’ će to postrojenje izgraditi do 30. maja 2007. godine i počeće isporuku pijaće vode najkasnije do 31. avgusta 2007. godine.
Opština Zrenjanin se obavezala da donatoru obezbedi pravo na korišćenje zemljišta u periodu od 99 godina bez naknade. Cena kubnog metra pijaće vode iz ovog postrojenja za domaćinstva, prema sadašnjem proračunu, trebalo bi da iznosi 0,22 EUR, odnosno po sadašnjem kursu 17,5 dinara.“
Tanjug, 27. 11. 2006. godine
Avgust 2007. je odavno iza nas, a Zrenjaninci nisu dobili obećano postrojenje.
Iste godine opština je raspisala konkurs za izgradnju fabrike vode, ali je, zbog žalbe jedne firme, on oboren. Da stvar bude još gora, voda je, u međuvremenu, postala još zagađenija.
„Analize su potvrdile da se kvalitet vode za piće u Zrenjaninu iz godine u godinu pogoršavao i da voda sadrži velike koncentracije amonijaka, enormno visok sadržaj organskih materija i prekomernu koncentraciju gvožđa i huminskih kiselina, a najnovija ispitivanja otkrila su prisustvo i drugih, do sada neregistrovanih hemijskih sastojka: sumporvodonika, fenola, organohlornih jedinjenja i jona teških metala – žive i arsena iznad dozvoljenih količina.“
Beta, 13. 2. 2008. godine
Februara 2008. raspisan je novi tender, a kako je tada saopštio Knežević, za izvođača radova konkurisale su tri strane firme.
„Izvođač će biti poznat do maja meseca, a gradnja Fabrike vode, koja bi po postojećem planu trebalo da počne da radi u martu 2009. godine, počeće sredinom ovog leta.“
Beta, 13. 2. 2008. godine
U predizbornoj kampanji Knežević je posebno isticao da je „fabrika vode najvažniji posao“ i da je „tender za izvođača radova završen, za dve nedelje se potpisuje ugovor sa izvođačem i vrlo brzo počinju radovi na izgradnji fabrike vode“. (Sajt JKP „Vodovod i kanalizacija“ Zrenjanin, 3. 4. 2008. godine)
„Izgradnja fabrike za prečišćavanje pijaće vode biće završena 2009. godine. Ispostavilo se da je izuzetno komplikovano izgraditi postrojenje koje bi u narednih nekoliko decenija obezbeđivalo kvalitetnu vodu za oko 150.000 građana.“
Večernje novosti, 20. 4. 2008. godine
„U narednih mesec dana biće odlučeno koja će firma i pod kojim uslovima graditi fabriku vode u Zrenjaninu, izjavio je gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević.
On je kazao da je tender za izgradnju fabrike vode u toku i da će se u narednih mesec dana znati koja firma je dobila taj posao.“
Pregled, 9. 5. 2008. godine
Na nesreću stanovnika Zrenjanina, izgradnja fabrike nije započeta kako je gradonačelnik prognozirao. Nekoliko meseci kasnije on je uhapšen zbog navodnih malverzacija oko građevinskog zemljišta, a „najvažniji posao“ nije se pomakao dalje od raspisanog tendera. Zbog toga Istinomer Goranu Kneževiću daje ocenu „neispunjeno“.
Informacije radi, u proleće 2009. oboren je i ponovljeni konkurs i nakon toga potpuno je prestala priča o izgradnji fabrike vode.
