Frižideri puni, jede se skupa rukola koju ne razumem

Trideset evra kapnuće na račune većine nas ovog maja, poput kapljice koja preliva dve travke rukole o kojoj je predsednik Srbije govorio tokom gostovanja na RTS-u pre nekoliko dana.  

Najava pomoći kojom možemo kupiti oko tri kile “luksuzne” biljke koja stiže od Siniše Malog, dok predsednik ističe podatak da nam je 0.1 ili 0.2 odsto frižidera prazno, dobija i ironičnu notu. I ostavlja pomalo gorak ukus u ustima, baš kao i ta “nova” travka na domaćim trpezama, koju predsednik “ne razume”.

Predsednikova izjava kosi se sa zvaničnim podacima Vladinog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU).

Poslednji podaci SIPRU-a odnose se na 2019. godinu, kada je sedam odsto stanovnika bilo apsolutno siromašno, odnosno nije moglo da zadovolji osnovne životne potrebe. Od toga je socijalnu pomoć primala tek polovina, oko 230.000 građana koji su “administrativno” siromašni. 

A kada je reč o hrani, navodi se da oko 15 odsto ljudi nije moglo “da priušti meso ili ribu u obroku svakog drugog dana, ili njihovu vegetarijansku zamenu”.

I poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku o stopi rizika od siromaštva odnose se na 2019. godinu. 

Dok je stopa rizika od siromaštva iznosila 23,2 odsto, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti bila 31,7 odsto, što je skoro pa trećina stanovništva.

Ne smemo prevideti ni da postoje građani kojima je predsednikova rukola još teže razumljiva jer se hrane onim što im se posluži u Narodnoj kuhinji. 

Na pola litra kuvane hrane i pola vekne hleba svakog dana računa više od 33.000 ljudi širom Srbije.To su penzioneri sa izuzetno niskim penzijama, samohrana domačinstva, korisnici socijalne pomoći i oni koji je ne primaju jer su za minimalan iznos prešli cenzus za ostvarivanje prava na tu vrstu sistemske podrške.

“Ne treba zaboraviti da su trećina korisnika – deca, znači oko 11.000 dece koristi narodnu kuhinju”, rekao je početkom 2020. za RTS Ljubomir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije, navodeći da se obroci daju u 77 opština.

Ovo nije prvi put da predsednik govori o stanju u frižideru. Podsetimo se samo kako je prošle godine rekao da “nema u Srbiji više od dva odsto ljudi za koje možete da kažete da su gladni”. 

Zvanični podaci RZS i SIPRU-a tada su ga demantovali, što su učinili i sa predsednikovom izjavom o 0.1 ili 0.2 odsto praznih frižidera u Srbiji, pa ocena ostaje ista – neistina.

Iako se za nijansu, kada gledamo procente, smanjio broj siromašnih, i dalje sedam odsto ljudi ne može zadovoljiti osnovne životne potrebe, što je znatno više od procenta koji je naveo predsednik. Veći je i procenat onih koji ribu ili meso ne da ne bacaju, nego je jedu tek dva do tri puta nedeljno. A rukola k’o rukola. Kabasta poput svakog zeleniša. Što bi se reklo – ne vidimo prazan frižider od rukole. Ako i imamo frižider.

Naslovna fotografija: FoNet