Giljotina otupela
Giljotina propisa trebalo je da bude završena do kraja 2009. godine. Do danas se, međutim, primenjuje samo 31 od 216 preporuka koje je Vlada Srbije usvojila krajem prošle godine. Rok za sprovođenje podzakonskih akata bio je kraj februara, a zakona 31. mart 2010. Ti rokovi nisu ispoštovani, a ni do juna 2010, što je bio novi termin za reformu propisa, nije ukinuta suvišna papirologija.
Prema proceni srpskih privrednika to odugovlačenje, samo prošle godine, koštalo ih je između 270 i 320 miliona evra. Krivce za zastoj u reformi propisa ministar Dinkić pronalazi u Poreskoj upravi i Ministarstvu finansija.
„U procesu analize preporuka ima dosta otpora, kako od nekih državnih organa tako i od nekih državnih institucija koji ne žele da se pomire sa gubljenjem nekih izmišljenih poslova koji su godinama zarađivali novac, na uštrb privrede.“
B92, 03.12.2009. godine
Poslodavci smatraju da je država odgovorna za kašnjenje reforme.
„Sama ministarstva, odnosno državne ustanove koje su primenjivali te nazadne i nepotrebne propise, malo su učinili da dođu do nekih rešenja, jer oni najbolje znaju šta je to što predstavlja kočnicu u njihovom radu.“
predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, Blic, 02. 05. 2010. godine
Zbog toga Istinomer obećanje ministra Dinkića ocenjuje kao neispunjeno.
Čemu to služi, a pritom i ne radi
Koliko su propisi zaista nazadni i zastareli govori i činjenica da se među dokumentima koji „čekaju“ giljotinu i Pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu u kudeljarama iz 1947. godine, kao i Uredba o Saveznoj javnoj ustanovi Jugoslovenski registar pomorskih brodova takođe iz 1947. godine.
