Građani ne žive lošije nego pre godinu dana

Predsednik Vlade Srbije o boljem životu građana. (N1, 11. 11. 2015. godine)
„Danas građani ne žive lošije nego pre godinu dana.”

Najavljujući povećanje plata u javnom sektoru, premijer Vučić je u novembru prošle godine rekao da građani ne žive lošije u odnosu na godinu dana pre.   

S obzirom na to da su u 2015. zaposleni u javnom sektoru i veliki broj penzionera imali smanjena primanja zbog mera štednje, a da je u isto vreme dolazilo do povećanja cene električne energije i rasta cena osnovnih životnih namirnica, nije potpuno jasno odakle premijeru Vučiću utisak da građani žive bolje ili bar isto u odnosu na novembar 2014. godine. 
Da se merenja o tome kako građani žive ne bi svela na subjektivni osećaj, tu je statistika. Procena ekonomskih kretanja u 2015. godini (ne samo novembar), prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, između ostalog pokazuje da su neto zarade u prošloj godini nominalno manje za 0,4 odsto, a realno za 2,2 odsto u odnosu na 2014. godinu. Kako u toj instituciji navode, na pad zarada najviše je uticala primena zakona o umanjenju zarada zaposlenih u javnom sektoru. 
 
Analizirajući istraživanja o životu građana, najbolji pokazatelj životnog standarda građana, jeste odnos prosečne mesečne zarade, mesečne potrošačke korpe i minimalne potrošačke korpe.  

Takvi podaci za novembar 2015. i novembar 2014. izgledaju ovako:
Podaci, dakle, pokazuju da je u novembru 2015, prosečna neto zarada bila manja u odnosu na novembar 2014, da je cena i prosečne i minimalne potrošačke korpe bila veća, te se zaključuje da se za jednu potrošačku korpu u novembru 2015. moralo izdvojiti više u odnosu na godinu dana ranije.  
Standard građana ogleda se i u kupovnoj moći. Podaci ministarstva trgovine pokazuju da su za prosečnu platu građani u novembru 2014. mogli da kupe 398 flaša jestivog ulja, dok je godinu dana kasnije situacija bila znatno teža – prosečna neto plata bila je dovoljna da se pazare 323 flaše ulja. Slična situacija je i sa ostalim prehrambenim proizvodima koji su uzeti kao uzorak. Od njih 13, za osam građani moraju da izdvajaju više novca.
*
Koliko se osnovnih prehrambenih proizvoda može kupiti za prosečnu neto platu / Foto: Printscreen 

S obzirom da je prosečna plata u novembru 2015. godine bila manja u odnosu na 2014. godinu, da je cena prosečne potrošačke korpe bila skuplja kao i da je u ovim uporednim periodima, prema zvaničnim državnim podacima, opala i kupovna moć građana, izjavu premijera Vučića da građani “danas ne žive lošije nego pre godinu dana”, ocenjujemo kao neistinu.  

Populističke izjave o boljem životu građana navikli smo da slušamo gotovo svakodnevno, ali činjenica je da je potrošačka korpa veća za skoro 800 dinara na ionako smanjene plate u javnom sektoru. Nominalno možda ta cifra nije prevelika, ali u vreme kada čitamo vesti da građani i bombone kupuju na komad, svaki dinar postaje bitan. 
  
Istraživanje javnog mnjenja NSPM-a iz decembra 2015. godine pokazalo je da ovu statistiku prati i subjektivni osećaj građana. Čak 89% građana ne vidi poboljšanje životnog standarda u odnosu na 2012. godinu.