I u Madridu preliva
Mesec i po dana od puštanja u rad svetleće fontane na beogradskoj Slaviji, ne prestaju kritike na račun ovog “projekta” od kojeg se očekuje da masovno privuče turiste. U odbrani fontane za koju je izdvojeno 1,8 miliona evra naročito se ističe predsednik Aleksandar Vučić koji na primedbe da fontana “curi” i “preliva” odgovara da svuda fontane prelivaju, navodeći kao primer špansku prestonicu Madrid.
Istinomer je prošle nedelje učestvovao na Međunarodnom skupu fektčekera u Madridu, i tom prilikom obišao neke od najpoznatijih madridskih fontana Sibeles i Neptunovu, da na licu mesta “fektčekujemo” (proverimo) da li ima osnova porediti beogradsku fontanu sa madridskim koje su nezaobilazna stavka u svakom turističkom vodiču za ovaj grad. Osim činjenice da su i na Slaviji i u Madridu fontane pune vode, da sve tri “prelivaju” i da se nalaze u sred kružnog toka – po svemu ostalom se ove fontane razlikuju i teško ih je stavljati u isti koš.
Madridske atrakcije stare su skoro 230 godina i o njihovim autorima, poznatim španskim arhitektama – imamo sve informacije. U 2017. godini o autoru rešenja za beogradsku fontanu ne znamo ništa, niti javnost ima uvid u glavni projekat fontane. Ne znamo ni na kom konkursu je izabrana postojeća fontana.
Fontane se i estetski razlikuju. Za razliku od 450 mlaznica i muzike sa razglasa na Slaviji, madridske fontane su “skromne”, sa jednom figurom karakterističnom za vreme baroka i redovno održavanim zelenilom. Madridske su uklopljene u okolinu i obližnje zgrade građene u istom maniru. Autentične su i ne mogu se kupiti na Alibabi za 200.000 evra.
U kružnom su toku kao i beogradska fontana i nema predviđenog prilaza za građane i turiste koji bi da je izbliza pogledaju. Istinomer se uverio da i tamo turisti pretrčavaju ulicu ne bi li se slikali, s tom razlikom da je u poređenju sa saobraćajnim vrtlogom na Slaviji, u Madridu situaciju prilično drugačija. U prestonici Španije više od 20 godina funkcioniše metro, gradski prevoz je takođe odličan, tako da je na ulici neuporedivo manje automobila nego na beogradskom trgu pa je i “pretrčavanje” do Sibeles ili Neptuna lakše i bezbednije. Ako ne želite da “pretrčavate”, obe fontane se lepo vide i sa rubnog trotoara jer sve ulice koje ulaze u kružni tok imaju semafor pa je minut za slikanje fontane bez automobila u pozadini – zagarantovan.
Na kraju, i Sibeles i Neptunova prelivaju, ali čak i to prelivanje je drugačije rešeno – mnogo su šire prelivnice nego kod nas tako da voda nikako ne prska na ulicu. Podsećamo da su nadležni u srpskoj prestonici mesec i po dana pre završetka radova na Slaviji upozorili izvođače radova da fontana prska i ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju.
Predsednik Srbije dakle jeste u pravu za prelivanje. Istinomer mu, međutim, daje skoro istinu jer prelivanje, kao što smo pokazali, nije suštinski najvažnije ni za fontanu, ni za bezbednost, niti za izgled Slavije koja je jedan od najpoznatijih gradskih javnih prostora.
Fontana Sibeles
Na Trgu Sibeles koji je jedan od najpoznatijih trgova u Madridu, nalazi se istoimena mermerna fontana podignuta 1782. godine. Fontana je delo poznatog, i u to doba vrlo traženog španskog arhitekte Venture Rodrigeza koji je autor više javnih objekata, crkava i muzeja u Španiji. Fontana je mesto proslavljanja uspeha navijača fudbalskog kluba Real Madrid. Ima “samo” dva manja mlaza tako da pažnju privlači skladom, i precizno izvajanim mermernim figurama. Oko fontane se nalazi i nekoliko jarbolčića sa španskom zastavom.
Neptunova fontana
Druga poznata fontana u Madridu je Neptunova fontana na Trgu Kanavas del Kastiljo, koju čini kip boga Neptuna u kočiji koju vuku morski konji, a okružuju delfini i školjke. Fontana takođe ima samo dve mlaznice i okružena je održavanim zelenilom. Mesto je proslavljanja pobeda Atletiko Madrida. Izgradnju ove fontane počeo je Hoze de Ermozila pod nadzorom grofa od Aranda, ali je nakon njegove smrti 1775. radove nastavio spominjani arhitekta Ventura Rodrigez.
Slavija
Ako se vratimo u Beograd, o našoj fontani na Slaviji ni izbliza nemamo toliko informacija, naročito ne o referencama i imenu njenog autora. Idejni projekat i tehničku dokumentaciju je radio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, ali iz ovog instituta još nisu odgovorili na zahtev Istinomera da nam se pošalje projekat za fontanu, tako da ne znamo koji arhitekta će u svoj CV ubaciti i Slaviju. Znamo i da je fontana koštala 211.597.857 dinara, a izvođači su bili PMC Inženjering (Beograd), Termomont (Beograd) i Saniteko Group (Podgorica). Nešto više od šest miliona je koštala izrada tehničke dokumentacije – toliko je dobio Institut.
Važno je reći i da je pre četiri godine Grad raspisao konkurs za uređenje Slavije, i da su tada dva rada otkupljena a četiri nagrađena.
Zatim je u avgustu 2014. objavljeno da će Jaroslav Černi projektovati fontanu, a prema konkursnoj dokumentaciji fontana je zamišljena tako da pešaci mogu da prođu kroz nju (ovog rešenja nije bilo na konkursu prethodne godine). Planirano je bilo i da centralni mlaz vode bude visok do 16 metara, da budu dva vodena „prstena“ (koji će bacati vodu unutar i izvan kruga), a prečnik je trebalo da bude od 28 do 32 metara.
I laiku je jasno da fontana na Slaviji svečano uključena 5. juna, osim puno mlaznica u krugu, nema više sličnosti sa ovim rešenjem, pa je potpuna enigma kako je Grad došao do postojećeg izgleda fontane. Napominjemo i da je mesec i po dana uoči otvaranja menjan projekat jer je Sekretarijat za saobraćaj upozorio da bi fontana po prvobitnom rešenju zbog načina raspršivanja vode, mogla da bude opasna za vozače i odvijanje saobraćaja na ovoj izuzetno prometnoj saobraćajnici. Izvođač je zatim odgovorio da će promeniti sistem prskanja vode, ali Istinomer do danas nije mogao da utvrdi da li je Sekretarijat proveravao da li su promene i izvršene, i ako jesu – da li je sada poboljšana bezbednost vozača.
