Imam odgovore, dajte mi pitanja

Đelić svoju tezu o skraćivanju procesa integracija objašnjava time da su pitanja u upitnicima Evropske komisije manje-više ista i da odgovore možemo da pripremimo po ugledu na upitnike koje su dobili naši susedi. Da li je baš stvarno tako i može li Srbija na taj način zaista da olakša sebi posao oko priključivanja Uniji ?

Pre svega, procedura je takva da pošto zemlja podnese zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, koji prihvati Savet ministara, sledeći korak je procena zemlje-kandidata u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u Uniji. Tada Evropska komisija šalje upitnik zemlji-kandidatu, a posle slanja odgovora Komisija daje mišljenje o tome da li je zemlja spremna za status kandidata. Do sada nije bilo slučajeva da neka zemlja šalje odgovore pre nego što dobije upitnik. Možda zato što Evropska komisija traži sažete i jasne odgovore sa vrlo preciznim podacima.

Upitnik Evropske komisije obično sadrži oko 4000 pitanja koja treba da pruže uvid u kompletno stanje u određenoj državi. Pitanja su grupisana u tri oblasti – ekonomska, politička i pitanja koja se odnose na usvajanje evropskih standarda. Veći deo pitanja isti je za sve zemlje, ali svaka država dobija i određen broj pitanja koja su specifična. Tako su Crnogorci očekivali pitanja po ugledu na upitnik koji je dobila Hrvatska, ali ih je Evropska komisija iznenadila i poslala im najviše pitanja iz oblasti slobode, pravde i bezbednosti.

Direktorka Vladine kancelarije za evropske integracije Milica Delević ne očekuje iznenađujuća pitanja, ali smatra da će kvalitetni odgovori biti spremni tek kada upitnik stigne u Beograd.

Njena prethodnica na tom mestu, Tanja Miščević, veruje da će 95 odsto pitanja Evropske komisije biti ista kao kod naših suseda.

Kada dobije odgovore Evropska komisija po pravilu šalje dodatna pitanja i zahteva dodatna objašnjenja. Iskustva naših suseda su pokazala da su upravo ta pitanja bila najdelikatnija. Tako je Hrvatska dobila zahtev da objasni da li prihvata ideju komandne odgovornosti onako kako je definišu Tribunal u Hagu i Rimski Statut.

Da sumiramo. Ideja Božidara Đelića da unapred pripremamo odgovore na pitanja iz Upitnika i tako uštedimo vreme za integracije mogla bi donekle da da rezultate jer će sigurno biti identičnih pitanja poput onih koja su dobijali i drugi kandidati. S druge strane, iskustva iz susedstva pokazuju da vrlo lako možemo da dobijemo pitanja koja ne očekujemo i da se ispostavi da je sav rad bio – uzaludan. Zbog toga, Istinomer izjavu potpredsednik Vlade da ćemo odgovaranjem na pitanja koja tek treba da stignu skratiti proces integracija ocenjuje kao poluistinu.

Božidar Đelić je, u međuvremenu, potvrdio da će evropskom komesaru dati pripremljene odgovore.