Imamo treću godinu suficit u budžetu
Premijerka o suficitu u republičkom budžetu. (N1, 3. 2. 2019.)
“Srbija je u 2018. godini sačuvala fiskalnu disciplinu koju je uspostavio Aleksandar Vučić kao premijer. To je bila treća godina da smo imali suficit u budžetu, radimo na tome da tako ostane i u ovoj godini.”
https://www.istinomer.rs/izjava/imamo-trecu-godinu-suficit-u-budzetu/
2019-02-17
1
5
0
Neistina
Istinomer
2019-02-03
Ana Brnabić
Ana Brnabić
“Imamo suficit u budžetu treću godinu zaredom” jedno je od najčešće ponovljenih izjava funkcionera u vezi sa ekonomskim uspehom.
Baš ovaj pokazatelj iskoristila je i premijerka Ana Brnabić prilikom odgovora na proteste koji se održavaju u više gradova u Srbiji. Kako je rekla, „ne razgovara se o rezultatima, već o paušalnim tvrdnjama“.
Ipak, i u premijerkinoj tvrdnji ima dosta toga paušalnog i problematičnog. Naime, tačno je da je Srbija 2017. godinu završila sa suficitom u republičkom budžetu i sa suficitom na nivou opšte države. U republičkom budžetu bilo je 33.9 milijardi dinara viška, a na nivou opšte države, koji obuhvata i stanje državnih fondova (PIO, RFZO, Nacionalna služba za zapošljavanje…), kao i lokalnih samouprava ostvaren je suficit od 52,3 milijardi dinara.
Za razliku od 2017, na kraju 2016. godine u republičkoj kasi nije bilo viška nego manjka, makar po međunarodno priznatim statističkim procenama.
Ali, da bismo bili potpuno jasni, počećemo od onoga što tvrdi premijerka. Istinomeru su, naime, iz premijerkinog kabineta odgovorili da je istina da Srbija već tri godine ima suficit u budžetu, jer je, kako su naveli u pisanom odgovoru, u 2016. ostvarila suficit od 5 milijardi dinara, 2017 – 33,9 milijardi, a 2018 – 32,2 milijardi dinara. Svi ovi podaci, kako kažu, mogu se pronaći na sajtu Ministarstva finansija.
Međutim, ono što je zanimljivo je da se premijerkin kabinet u ovom slučaju služi potpuno raziličitm podacima o republičkom suficitu. Naime, suficit od 5 milijardi koji je, kako tvrde Srbija imala na kraju 2016. godine, izračunat je po nacionalnoj metodologiji, koja nije međunarodno priznata, a i nije ni u skladu sa nacionalnom Fiskalnom strategijom. Podaci za 2017. su, pak, izračunati po međunarodno priznatoj metodlogiji.
Suficit od 5 milijardi evra na kraju 2016. se odnosi na “gotovinske” prihode i rashode, pa samim tim njime nije obuhvaćen ni dug “HIP-Petrohemije” prema NIS-u koji je ušao u državne rashode u decembru te godine, niti druge aktivirane garancije, kao ni projektni zajmovi, što je sve i navedeno u saopštenju Ministarstva finansija objavljenom u februaru 2017.
Za razliku od nacionalne metodologije, prema međunarodnim standardima u rashode se uračunavaju i preuzete obaveze bez obzira na to kada će one biti plaćene, objašnjava se u istom saopštenju Ministarstva.
Još detaljnije, nova metodologija je pojašnjena u saopštenju Ministarstva iz januara 2016. godine. Oni tada pišu da je uvedena nova metodogija koja ima za cilj preciznije i transparentinije praćenje prihoda, rashoda i stanja budžeta.
“Glavna promena odnosi se na uključivanje tzv. rashoda “ispod crte” u obračun deficita. Ovi rashodi odnose se na finansijske transakcije kao što su plaćanje aktiviranih garanaciija, dokapitalizacije banaka i drugih finansijskih institucija, preuzimanje dugova javnih preduzeća i drugi oblici budžetskog finansiranja vanbudžetskih organizacija. Ministarstvo finansija je, počevši od januara 2015. godine sa podacima o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, objavilo i revidirane podatke usklađene sa novom metodologijom za period od 2005. do 2014. godine“, piše u saopšenju.
Dakle, jasno je da se radi o novoj metologiji koja će zameniti staru i da se od tog trenutka suficit, odnosno deficit budžeta, mere upravo po toj novoj metodologiji.
Kada se, u skladu sa novom metodologijom, na stranu rashoda za 2016. godinu uračunaju preuzete obaveze “Petrohemije”, republički budžet je bio u deficitu 7,9 milijardi dinara, a kada se dodaju i projektni zajmovi prema drugim nivoima vlasti dolazimo do deficita od 33,7 milijardi dinara.
I upravo je taj rezultat, koji u 2016. iznosi 33,7 milijardi dinara, korišćen prilikom iznošenja podataka u 2017. godinu. Dakle, u 2017. godini je republički budžet zaista bio u suficitu, i prema međunardnim standardima, jer smo i uključivanjem preuzetih obaveza i projektnih zajmova na kraju godine imali višak u državnoj kasi od 33,9 milijardi dinara.
Da se upravo u ovom slučaju radi o istim brojkama, može se videti i upoređivanjem tabela Ministarstva finansija. U koloni koja se odnosi na budžet Republike, u redu pod nazivom „rezultat“ (javni prihodi – javni rashodi – neto transferi) za 2016. piše -33,715, a u slučaju 2017. godine 33,914 miliona dinara.
Isečci tabela za 2016. i 2017. godinu, izvor: Ministarstvo finansija, ilustracija: Istinomer
Za to kakvo je stanje na kraju 2018. godine još uvek ne postoje zvanični podaci na sajtu Ministarstva finansija, a ni Istinomeru iz ove institucije nisu posalali ove podatke. Ipak, ministar finansija Siniša Mali je još 11. januara rekao da “smo kraj 2018. godine dočekali sa suficitom od 32,2 milijardi dinara”, što je i podatak koji smo dobili iz kabineta premijerke Brnabić. Nije precizirano da li se ovi podaci odnose na stanje republičkog budžeta ili je reč o suficitu opšte države.
No, da sumiramo. Podaci kojima se premijerka poslužila se ne odnose na isti odnos prihoda i rashoda u budžetu. Kada govori o suficitu u budžetu u 2017. godini premijerka Brnabić koristi podatke koji su po međunarodnim standardima i koji su izračunati prema novoj metodologiji iz 2015. godini. Prema istoj metodologiji, 2016. godine republički budžet bio je u deficitu 33,7 milijardi dinara, a ne u suficitu od 5 milijardi dinara. Ovaj suficit odnosi se na nacionalnu metologiju koja se više ne koristi i u okviru koje se na stranu rashoda ne uračunavaju preuzete obaveze ili projektni zajmovi.
S obzirom na to da je republički budžet u suficitu bio samo 2017. i, ukoliko je verovati ministru finansija i premijerki 2018. godine, dok smo 2016. imali deficit u republičkom budžetu, premijerka Ana Brnabić za izjavu da je ovo “treća godina kako imamo suficit u budžetu” dobija ocenu “neistina”.
Ipak, nije premijerka jedina koja se hvalila ovim “ekonomskim uspehom”. To je činio predsednik Aleksandar Vučić još u martu 2018. godine, pa još nekoliko puta u toku prošle godine, o čemu je Istinomer već i pisao. Da “treću godinu imamo suficit u budžetu” poručivao nam je nekoliko puta i ministar finansija Siniša Mali, pa i poslanica Srpske napredne stranke Aleksandra Tomić. Ipak, ma koliko puta ponovljena ova informacija i dalje ostaje neistinita.
