“Nikada nisam lagao naš narod u Srbiji i da kažem bićemo sigurno do 2020. deo Evropske unije. Ja sam rekao da ćemo mi da ispunimo ono što je do nas, ono što mi možemo i što moramo da uradimo do 2019, a onda je na Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim evropskim zemljama da donesu odluku da li žele da nas prime u EU ili ne.”
Tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić istakao je u junu 2014, nakon razgovora sa austrijskim saveznim kancelarom Vernerom Fajmanom, da nikada nije tvrdio da će Srbija ući u Evropsku uniju do 2020. godine, ali da ćemo da “ispunimo ono što je do nas, ono što mi možemo i što moramo da uradimo do 2019”.
Istinomer je ovu izjavu ocenio kao “skoro istinu”, jer Vučić nije, kako je naglasio, tvrdio da ćemo “sigurno do 2020. biti deo EU”, ali jeste obećao da će Srbija uraditi “ono što je do nas”.
Međutim, do sada, na pragu 2020, otvorili smo manje od pola poglavlja, odnosno 17 od ukupno 35 (dva su privremeno zatvorena). Da Srbija nije ispunila “ono što je do nas, ono što mi možemo i što moramo da uradimo do 2019”, pokazuje i poslednji godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, objavljen u maju ove godine.
U izveštaju se, između ostalog, podvlači da je “nužno da Srbija znatno ubrza ritam reformi u oblasti vladavine zakona”. To je, kako se navodi, “posebno važno kad je reč o nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, kao i rešavanju slučajeva ratnih zločina i organizovanog kriminala u samoj zemlji, ako Srbija želi da održi sveukupnu ravnotežu u svojim pregovorima o članstvu s EU”.
U izveštaju se ističe da je “politička pozornica Srbije sve više obeležena podelom i smanjivanjem prostora za različita politička mišljenja”.
Beta, 29. 5. 2019. godine
EK naglašava da je otud “hitno potrebno da se stvori više prostora za istinsku raspravu između partija, kako bi bio osnažen široki proevropski konsenzus, što je od životne važnosti za napredak na putu ka EU”. U izveštaju se kaže da su “ekonomske reforme dale neke rezultate, posebno u markoekonomskoj stabilizaciji”, da su “cene zauzdane i prilike na tržištu radne snage poboljšane”. “Međutim, ključne strukturne reforme javne uprave, poreskih vlasti i državnih preduzeća sporo su napredovale, a privatni sektor trpi loše posledice manjkave vladavine zakona i loše primene pravila o poštenoj konkurenciji”. Dodaje se da je Srbija u reformi pravosuđa postigla određeni napredak, ali zbog zabrinjavajućeg stepena političkog uticaja mora da osnaži nezavisnost sudstva i autonomije tužilaštva. Stepen političkog uticaja na pravosuđe ostaje razlog za zabrinutost, i Srbija, prema oceni EK, mora u prvom redu da učini vidljiv progres u jačanju nezavisnosti sudstva i autonomije tužilaštva. Naglašava se da i dalje postoji jak pritisak na pravosuđe i da državni funkcioneri, pa i oni najviše rangirani, nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage i sudske postupke, kao i sudije i tužioce.
Ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović izjavila je da će Srbija kroz mesec dana otvoriti barem još jedno od, za sada, četiri pripremljena poglavlja.
Tanjug, 18. 11. 2019. godine
'Važno je da otvorimo bar jedno poglavlje, a mislim da možemo i dva. To nije grandiozan uspeh, ali je dinamika koja pokazuje da uporno radimo, da ćemo imamo strpljenje i partnerski odnos, da ne dižemo ruke od procesa reformi', rekla je Joksimović za RTS.
A predsednik Srbije upitan šta očekuje od plana Emanuela Makrona za reformu politike proširenja EU i da li će biti otvaranja novih poglavlja kazao je:
Tanjug, 19. 11. 2019. godine
'Da li će biti otvaranja novih poglavlja ili ne, nemam pojma, to zavisi od njih (EU). Kako oni budu odlučili, tako će da bude. Da li će neko da donese političku odluku da se otvori jedno, dva, tri poglavlja... Nit se sekiram', rekao je Vučić.
On je naveo da bi dodao još nešto, ali da neće 'da se Jadranka ne naljuti'.
'Nek oni rade svoj posao, mi ćemo svoj', rekao je Vučić.
Budući da, očigledno, Srbija nije do kraja 2019. završila ono „što je do nas, ono što mi možemo i što moramo da uradimo“, obećanje Aleksandra Vučića ocenjujemo kao – neispunjeno.
Podsetimo, Vučić je u više navrata govorio o tome da je ulazak u EU 2020. realan cilj, ali i da je Srbija sposobna da ispuni sve obaveze, čak i do 2018.
Tanjug, 20. 1. 2014. godine
„Naš cilj je da sve što je do nas završimo do 2018, a onda nije više na nama da li ćemo u EU biti primljeni 2020.“
Pred kraj 2013. naglasio je da je članstvo Srbije u EU do 2020. godine “teško ostvarljiv, ali moguć cilj”.
Tanjug, 29. 12. 2013. godine
“Vučić je rekao da je moguć završetak pregovora za šest godina i punopravno članstvo u Uniji, ukoliko sprovedemo reforme”.
Na stranačkom skupu povodom pet godina od osnivanja SNS Vučić je kazao da će “sigurno ostvariti zadatak” da će Srbija do 2020. biti u EU.
Skup SNS, 21. 10. 2013. godine
“Mi ne krijemo da je naš cilj i ja ću to večeras prvi put otvoreno reći pred vama, naš cilj je da Srbija do 2020. godine postane punopravni član Evropske unije i mi ćemo taj zadatak da ostvarimo. I vi znate, za razliku od drugih kada mi kažemo da ćemo naš zadatak da ostvarimo, onda je to sigurno.”
Mesec dana ranije, Vučić je kazao da “misli da možemo da postignemo cilj” – ulazak u EU do 2020.
RTS, 13. 9. 2013. godine
„Naš cilj je ulazak u EU do 2020. godine. Možda da probamo pre toga, ali to treba da bude poslednji trenutak za ulazak i mislim da to možemo da postignemo.“
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
