Izbori u Srbiji od 2012. nisu nijednom dovedeni u pitanje

Dok je Vesić ponovio da rukovodstvo SNS-a podržava ideju o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, protiv koje SPS, prema Antićevim rečima, nema ništa protiv, Tadić i Rašković Ivić ponovili su stav dela opozicije o bojkotu eventualnih izbora. Rašković Ivić rekla je da će Savez za Srbiju bojkotovati vanredne izbore ako budu raspisani za kraj marta ili sredinu aprila zbog, kako je rekla, odsustva medijskih sloboda u Srbiji, uništenih institucija i prakse stranaka na vlasti da koriste državne resurse u izbornom procesu. 

Tadić je poručio da uslova za vanredne parlamentarne izbore nema bez „normalne situacije u društvu“ i dodao da “od 2012. godine nemamo slobodne izbore u Srbiji već manipulaciju izbornim procesom, javnim mnjenjem i svešću građana“. 

Sa Tadićevom ocenom nije bio saglasan ministar energetike i potpredsednik SPS-a. Podsetivši da je koalicija naprednjaka i socijalista od 2012, kada je došla na vlast, imala “set” različitih izbornih ciklusa, Antić je rekao da “sve kredibilne međunarodne organizacije nijednom prilikom nisu ni za promil dovele u pitanje demokratičnost našeg izbornog ciklusa”.

Na koje međunarodne organizacije je mislio i na koje izveštaje se pozvao kada je izrekao ovu tvrdnju, ministar Aleksandar Antić nije nam odgovorio. Stoga hajde da se podsetimo šta su o izbornim procesima u Srbiji, od dolaska SNS-a na vlast , u svojim izveštajima pisale posmatračka misija OEBS/ODIHR i Evropska komisija.

Od 2012. godine, od kada je na vlasti koalicija SNS-a i SPS-a, međunarodni posmatrači OEBS-a pratili su tri izborna ciklusa: prevremene parlamentarne izbore u martu 2014. godine, prevremene parlamentarne izbore u aprilu 2016. i predsedničke izbore u aprilu 2017. godine.

No, krenimo redom. Misija OEBS/ODIHR u izveštaju za parlamentarne izbore održane 16. marta 2014. godine navodi da su na izborima poštovane osnovne slobode u toku kampanje, ali i da je bilo kredibilnih prijava slučajeva zastrašivanja birača, kao i zastrašivanja zaposlenih u javnom sektoru, što je bacilo senku na kampanju. Ukazano je da je potrebno dalje poboljšanje biračkog spiska, kao i da je uočen nedostatak kritičkog i analitičkog izveštavanja o kampanji u medijima. 

“Postojeći pluralizam mišljenja i nezavisnost novinara bili su ugroženi uticajem koji su na medije vršile političke partije na vlasti”, navodi se, između ostalog, u tom izveštaju. 

Iako je pravni okvir za parlamentarne izbore generalno u skladu sa međunarodnim standardima, određene ranije preporuke OEBS-a, stoji još u izveštaju, nisu sprovedene, posebno one koje se odnose na registraciju kandidata, izbornu administraciju, prigovore i žalbe i međunarodne posmatrače. Takođe, ukazano je i na potrebu da se jedinstveni elektronski birački spisak dodatno poboljša jer i dalje sadrži izvesni broj duplih upisa i podataka preminulih birača. 

Nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine posmatračka misija OEBS-a saopštila je da svi učesnici izbora nisu imali jednake šanse, iako su izbori ponudili biračima raznovrsnost izbora.

“Vladajuće Srpska napredna stranka i, u nešto manjoj meri, Socijalistička partija Srbije povećale su svoje učestvovanje na zvaničnim događajima tokom izborne kampanje i koristile nepravednu prednost koju obezbeđuje položaj vladajuće stranke, uz nejasno razgraničenje državnih i stranačkih aktivnosti što je u suprotnosti sa opredeljenima OEBS-a i standardima Saveta Evrope”, izvestili su međunarodni posmatrači. 

Naveli su i da su zabrinjavajući navodi o tome da su vladajuće partije vršile pritisak na birače i zaposlene u javnom sektoru, kao i da se birači mame inicijativama o socijalnoj pomoći.

Slične primedbe posmatračka misija OEBS-a imala je i posle predsedničkih izbora održanih 2. aprila 2017. godine, kada je ustanovila, a to je ušlo i u izveštaj EK o napretku Srbije za 2018. godinu, da je kampanjom dominirao kandidat vladajuće koalicije zahvaljujući nejasnoj razlici između kampanje i zvaničnih aktivnosti, da su mediji bili pristrasni, a resursi zloupotrebljavani. OEBS je izvestio i o kredibilnim navodima pritiska na glasače i zaposlene u strukturama povezanim sa državom.

“Iako pravni okvir obezbeđuje uslove za sprovođenje demokratskih izbora, on ne obrađuje na jedan sveobuhvatan način sve temeljne aspekte procesa, pri čemu određena područja i dalje nisu dovoljno precizno regulisana ili su regulisana loše”, dodaje se u OEBS-ovom izveštaju iz 2017. i podseća da preporuke OEBS-a, kojima bi se popravili nedostaci, još nisu usvojene.

Dakle, za sva tri izborna ciklusa koja je posmatrala nakon dolaska koalicije SNS-a i SPS-a na vlast, posmatračka misija OEBS-a imala je manje-više iste zamerke – zastrašivanje i pritisci na birače i zaposlene u javnom sektoru, pristrasnost medija, zloupotreba resursa… Budući da je potpredsednik SPS-a Aleksandar Antić rekao da kredibilne međunarodne organizacije od 2012. godine „nijednom prilikom nisu ni za promil“ dovele u pitanje demokratičnost našeg izbornog ciklusa, a videli smo da su i posmatrači OEBS-a i Evropska komisija imali primedbe i na parlamentarne izbore 2014. i 2016. i na predsedničke izbore 2017. godine, Aleksandar Antić za ovu izjavu dobija ocenu “neistina”.