Nakon što je Agencija za borbu protiv korupcije u septembru ove godine, na osnovu svojih nadležnosti, utvrdila da postoje rizici korupcije u
predlogu Zakona o ulaganjima i na to upozorila Ministarstvo privrede, reagovao je narodni poslanik Aleksandar Martinović. On se u skupštini zapitao u kom zakonu se navodi nadležnost Agencije da „unapred plaši građane“ predlozima zakona koji su navodno koruptivni.
Aleksandar Martinović, Otvoreni parlament, 22. oktobar 2015. godine
„Sada ja pitam Agenciju za borbu protiv korupcije, dozvolite da imam pravo da to pitam, u kom zakonu piše da je Agencija za borbu protiv korupcije nadležna da unapred plaši građane Srbije predlozima zakona koji dolaze iz Vlade Republike Srbije, kako su oni navodno koruptivni i kako u sebi sadrže odredbe koje mogu u praksi da dovedu do činjenja određenih krivičnih dela, korupcije podmićivanja itd.“
Međutim, ova nadležnost Agencije navodi se u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine, a koja je usvojena 1. jula 2013. godine, pri čemu se posebna pažnja posvećuje prevenciji korupcije. Naime, strategija predviđa izradu Metodologije za procenu rizika korupcije u propisima, koju će morati da primenjuju svi predlagači propisa, kao i obavezu državnih organa da pribave mišljenje Agencije o rizicima na korupciju pre upućivanja predloga u Narodnu skupštinu.
Ipak, ni dve godine nakon donošenja Akcionog plana za sprovođenje ove strategije (usvojen 25. avgusta 2013. godine), Nacrta zakona još uvek nema.
Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije / Foto: Printscreen
Kao što se može zaključiti iz priloženog Akcinog plana, Ministarstvo pravde imalo je 12 meseci da izradi i dostavi Nacrt zakona, Vlada Srbije imala je 15 meseci da podnese Predlog zakona, dok je Narodna Skupština trebalo da ga usvoji za 20 meseci.
Radna grupa za izradu novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije je formirana u martu 2015. godine, a predsednica radne grupe je direktorka Agencije Tatjana Babić, rekli su za Istinomer iz Ministarstva pravde.
„Radna grupa je do sada imala preko 10 radnih sastanaka, a kao polazna osnova za izradu Nacrta uzet je Model zakona koji je izradila Agencija za borbu protiv korupcije. Očekivanja su da će Radni tekst nacrta zakona radna grupa završiti početkom januara 2016. godine“, piše u odgovoru Ministarstva pravde.
Kako je rok da Ministarstvo izradi i dostavi nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije istekao još prošle godine, a iz ovog ministarstva nam je potvrđeno da radni tekst još uvek nije završen, obavezu Ministarstva pravde ocenjujemo sa neispunjeno.
Zaštita javnog interesa, otklanjanje koruptivnih rizika iz nacrta propisa, kvalitet javnih rasprava o nacrtima propisa, sužavanje prostora za nastanak korupcije su razlozi za donošenja ovih izmena zakona, kaže za Istinomer viši savetnik u Odseku za nadzor nad sprovođenjem Strategije i Akcionog plana i analizu propisa, Jovan Nicić. Trenutno, Agencija u okviru svojih nadležnosti, analizira nacrte i predloge propisa u oblastima, koje su posebno rizične za nastanak korupcije, ali prema važećim normama, ne postoji obaveza predlagača da nacrte i predloge propisa dostavljaju Ageniciji na mišljenje, dodaje Nicić.
„U takvoj situaciji, Agencija je u dosadašnjoj praksi po pravilu davala mišljenja o nacrtima zakona tokom javnih rasprava, koje, nažalost, još uvek nisu dovoljno razvijene. Naime, često se dešava da se primedbe i sugestije zainteresovane javnosti ne uzmu u obzir, kao i da ministarstva u izveštajima o sprovedenim javnim raspravama ne obrazlože na koji način su date sugestije i predloge razmatrali i da li su i u kojoj meri te sugestije i predloge prihvatili. S druge strane, iako ne postoji obaveza, pojedina ministarstva, pre svih Ministarstvo prosvete i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dostavljala su u više navrata tekstove nacrta zakona Agenciji na mišljenje.“
Komentarišući izlaganje poslanika Martinovića u skupštini, Nicić kaže da ovo nije prvi put da se u Skupštini, umesto suštinske rasprave o preporukama, Agenciji osporava pravo da procenjuje rizike korupcije u propisima.
„Ukoliko bi se pažnja sa osporavanja prava Agenciji da se bavi procenom rizika korupcije u propisima prebacila na razmatranje njenih preporuka, lako bi se došlo do zaključka da ovde nije cilj da se bilo ko uplaši, već da se donošenjem jasnih, preciznih i obrazloženih propisa suzi prostor za nastanak korupcije u oblastima koje se tim propisima uređuju i doprinese njihovom kvalitetu.”
Agencija je od 2013. godine do oktobra 2015. godine izradila mišljenja o proceni rizika korupcije u odredbama 61 nacrta i predloga propisa. Nicić kaže da iako su predlagači propisa u izvesnoj meri usvajali preporuke Agencije, „jasno je da pitanju procene rizika korupcije nije posvećena potrebna pažnja“.
