Ja, eventualno, bih u NATO…
Kada je u januaru 2010. godine 200 potpisnika peticije zatražilo da se raspiše referendum o ulasku Srbije u NATO, predsednik JS je priključenje Alijansi povezao sa ulaskom u EU.
„Ne znam zašto mi žurimo da uđemo u NATO kad nas tamo niko ne zove?! Niko nam nije rekao da je to uslov za ulazak u EU ! A kada dođe vreme, ako uopšte i dođe, mora da bude raspisan referendum.“
Press, 13. 01. 2010. godine
Reklo bi se da je čvrstu težnju ka ulasku Srbije u EU Marković nadredio svim ostalim pitanjima; ako članstvo u Uniji pretpostavlja i ulazak u NATO, Palma bi i na to pristao. No, kada je u predizbornoj kampanji govorio o EU, tada je NATO pominjao samo u negativnom svetlu.
„Bez saradnje sa EU nema budućnosti Srbije ali, naravno, mi nikada ne možemo da zaboravimo Evropi bombardovanje i NATO agresiju 1999. godine.“
Tanjug, 12. 05. 2008. godine
Kada se sve rezimira, stavovi lidera Jedinstvene Srbije po pitanju ulaska države u Severno-atlantsku alijansu izgledaju ovako:
- ako je to stepenica ka EU, Palma je za ulazak u NATO;
- ako to nije uslov za priključenje EU, Palma, zbog bombardovanja 1999. godine, ne bi u NATO;
- Palma se ne bi složio sa ulaskom u Alijansu ako to znači odlazak srpskih vojnika u rat;
- Palma bi se složio sa odlukom koju građani Srbije donesu na eventualnom referendumu.
Marković, možda, nije nedosledan kada govori o ulasku Srbije u NATO, ali su njegovi stavovi, najblaže rečeno, nejasni. Istinomer mu, zbog toga, dodeljuje ocenu „nešto između“.