Uprkos Bajatovićevim tvrdnjama da je rad javnih preduzeća, pa i „Srbijagasa“ transparentniji podaci Poverenika za informacije od javnog značaja čiju pomoć građani i novinari traže kada institucije odbijaju da im dostave podatke, pokazuju da su javna preduzeća daleko od zadovoljavajućeg nivoa transparentnosti. Situacija, zapravo, postaje i gora.
Tako prema
tekstu objavljenom u Danasu od 2012. do oktobra 2016. godine, Vlada Srbije odbila je da postupi po zahtevima poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića čak 110 puta. 2012. godine Vladi Srbije Poverenik je uputio devet zahteva, 2013. sedam, 2014. godine 22 zahteva, prošle godine 22 i ove 59 zahteva na koje nije bilo odgovora. Zbog toga su organi vlasti i druga pravna lica ukupno platila 22 miliona dinara. „Er Srbija“ je 21 put odbila da postupi po Šabićevim rešenjima, „Telekom Srbija“ 18 puta od 2012, JP „Srbijagas“ 16 puta je odbio da postupi po rešenjima, od čega čak 12 puta ove godine, a tu su i „Železnice Srbije“ sa osam puta – jednom u 2012, dva puta u 2014, jednom u 2015. i četiri puta ove godine, piše Danas.
O nedovoljnoj transparentnosti javnih preduzeća, a pre svega “Srbijagasa” pisao je i Savet za borbu protiv korupcije u
Izveštaju o mogućem uticaju institucija javnog sektora na medije kroz plaćanje usluga oglašavanja i marketinga objavljenom krajem prošle godine.
“Na dan izrade ovog Izveštaja, zahtevu nisu u potpunosti odgovorili Ministarstvo spoljnih poslova, kao ni Vlada Republike Srbije, a u kategoriji javnih preduzeća JP „Srbijagas“ i „Telekom Srbija“, tako da je javnost uskraćena za informacije o nivou ukupnih rashoda koji su navedeni subjekti imali. S tim u vezi su 24. avgusta 2015. godine zatražena od Poverenika administrativna izvršenja protiv JP „Srbijagas“ i „Telekoma “ zbog nedostavljanja informacija od javnog značaja. Javna preduzeća „Srbijagas“ i „Telekom“ nisu dostavila odgovor ni nakon kažnjavanja od strane Poverenika. Do septembra 2015. godine Poverenik izrekao 13 novčanih kazni Srbijagasu u ukupnom iznosu od 1.220.000,00 dinara, a Telekomu 31 novčanu kaznu u ukupnom iznosu od 2.860.000,00 dinara”, piše u Izveštaju.
Osim Savetu i građanima, „Srbijagas“ ne odgovara ni na pitanja novinara. Zapravo, potpuno ih ignoriše.
Novinarka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Ana Novaković kaže za Istinomer da više od tri godine „Srbijagas“ ignoriše njihove zahteve da im se dostave informacije o korisnicima, vrednostima i namenama svake pojedinačne donacije i sponzorstva, kao i datume zaključivanja ugovora i period njihovog trajanja.
“Do sada je zbog neodgovaranja na samo dva zahteva BIRN-a Srbijagas platio ukupno 400.000 dinara, a pritom godinama važi za jednog od najvećih srpskih gubitaša. Poverenik je izricanjem novčanih kazni u ovom slučaju iscrpeo sve zakonske mehanizme kako bi naterao Srbijagas da poštuje Zakon. Sada je na potezu Vlada da obezbedi dostavljanje ovih informacija, što još uvek nije učinila, i to ne samo u našem slučaju nego niti u jednom do sad. Vlada je takođe ostala nema i na naša pitanja da li će i zbog čega još uvek nije postupila po Zakonu u ovom slučaju”, kazala je Novaković za Istinomer.
Gotovo identičnu bitku novinari “BIRN Srbija” vode i sa Telekomom koji odbija da im dostavi podatke sa obrazloženjem da su kao telekomunikacioni operator izloženi tržišnoj konkurenciji, pa bi objavljivanjem podataka o poslovanju bili u neravnopravnom položaju u odnosu na privatne kompanije VIP i Telenor.
Kao narodni poslanik i direktor JP “Srbijagasa” Bajatović bi morao da zna koliko je njegovo preduzeće uporno u prikrivanju informacija o svom poslovanju. Zbog javno izrečene tvrdnje u domu Narodne skupštine da su javna preduzeća transparentnija i otvorenija ka javnosti, Dušanu Bajatoviću sleduje ocena neistina.