”Istinomer: Šta biste smatrali izbornim neuspehom?
Ružić: Izborni neuspeh bi bio svaki rezultat ispod 12,5 procenata.
Istinomer: Da li bi trebalo čelni ljudi stranke ponesu odgovornost ukoliko se desi da ne pređete taj izborni prag?
Ružić: Naravno, to kod nas i nikad nije bilo sporno.”
A mandatar za sastav nove Vlade Aleksandar Vučić, sa olimpijskih visina sopstvenog rejtinga, još pre dve godine najavio je da će napustiti politiku kada mu podrška padne na 26 odsto.
(Otvoreni parlament, 22. 12. 2014. godine)
„Sa šest odsto meni ne bi palo na pamet da vladam igde, a sada vam kažem, neću da budem u političkom životu ni sa 16 odsto, ni sa 26 odsto. Prepustiću i vođenje stranke nekom drugom. U tome se razlikujemo, zato što je vama vlast sve.“
U martu 2014, nakon izbora, zbog loših izbornih rezultata ostavke su podneli – i to u dva dana, jedan za drugim, Mlađan Dinkić, tadašnji lider URS-a i tadašnji predsednik DSS-a Vojislav Koštunica.
(Beta, 19. 3. 2014. godine)
„Ovo je trenutak kada stranka prvi put u svojoj istoriji ne ulazi u Skupštinu Srbije. Zato je moja obaveza da se povučem i podnesem neopozivu ostavku na funkciju predsednika Demokratske stranke Srbije. Za Srbiju sam učinio sve što sam mogao i što mi je dužnost nalagala.“
Zbog loših rezultata na izborima ostavku je nedavno podneo i Vladimir Pavićević, bivši narodni poslanik i jedan od osnivača Nove stranke.
„Kada sam pre ti ipo godine odlučio da učestvujem u osnivanju Nove stranke, jedan od principa bio je važan – princip odgovornosti, a to znači da politika mora da se meri rezultatima – ako imaš rezultate nastavi, ako nemaš, pomeri se“, rekao je Pavićević u izjavi medijima.
Tvrdnju Bojana Pajtića da je on jedini političar koji je sam postavio liniju ispod koje će se povući iz politike demantuju, dakle, kako dela, tako i obećanja nekih od ovdašnjih političara da će dati ostavke ukoliko ne ostvare zacrtane izborne rezultate. Kakvu će sudbinu doživeti ta obećanja pokazaće neki budući izbori, ali je činjenica da ih je bilo. Zbog toga izjava lidera Demokratske stranke dobija ocenu neistina.
Ono što pada u oči je da uprkos tome što je pitanje političke odgovornosti za izborni rezultat počelo polako da hvata koren i kod nas, za slučajeve mnogobrojnih političkih afera – to još uvek nije tako. Savamala, lažni doktorati, Bodrum – afere koje nikada nisu dobile ni sudski, a ni moralno-politički epilog. Odgovornosti ni bivših ni sadašnje vlasti nije bilo ni za neispunjena obećanja, loše stanje u resorima, ogrešenja o zakone. U ovoj zemlji su dobrodošli i neophodni svi akti prihvatanja odgovornosti od strane političara, pa i za izborni neuspeh. Ali još nam je potrebniji sistem vladavine u kojem bi rukovodioci prihvatali odgovornost za neuspehe u svom radu. Jer, ako hoćemo da ulazak u EU ima stvarni značaj za građane, onda on ne sme biti samo tehnički proces, već mora pokrenuti i suštinske promene u sistemu vrednosti našeg društva, a u sferi našeg političkog života pogotovo.
