Jedini u Evropi imamo telo za rodnu ravnopravnost tik uz premijera

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlada Srbije osnovala je 30. oktobra 2014. godine, a u Odluci o osnivanju navodi se da je cilj ovog tela da usmerava i koordinira rad državnih organa u vezi sa rodnom ravnopravnošću, sa ciljem „unapređenja rodne ravnopravnosti u Srbiji“.  

Kao članovi u to telo imenovani su ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, ministarka za evropske integracije Jadranka Joskimović, ministar za rad Aleksandar Vulin, kao i generalni sekretar Vlade Novak Nedić. Za predsednicu je izabrana Zorana Mihajlović.

Iako je unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji strateški cilj ovog tela, veliki problem jesu skromni mehanizmi koje Koordinaciono telo ima u „svojim rukama“. U izveštaju Ženskog autonomnog centra jasno se kaže da su ograničenja i manjkavosti u radu ovog tela višestruke – od finansijskih do strukturalnih. 

Prvi problem u radu jesu neozbezbeđena finansijska sredstva za rad. Koordinaciono telo za ravnopravnost u 2015. godini nije imalo budžet, što znači da za njegov rad i funkcionisanje nisu odvojena sredstva u budžetu Republike Srbije. U praksi gledano, ovo telo nije imalo sredstva kojima bi finansiralo sprovođenje sopstvenih aktivnosti. Takođe, ovo telo nema svoje zaposlene, nego se oslanja na rad zaposlenih iz Kabineta ministarke Mihajlović.

Kao jedan od problema u radu Koordinacionog tela profesorka i ekspertkinja u oblasti rodne ravnopravnosti Marijana Pajvančić vidi i loše zakonski definisan položaj i mala ovlašćenja.

Prema članu 29 Odluke o osnivanju Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost jasno stoji da su dokumenti koje ovo telo donosi „zapisnici, izveštaji, informacije, predlozi, mišljenja i stručna obrazloženja, kao i smernice za rad Stručne grupe, drugi materijali, stenografske beleške i tonski snimci sa sednica Koordinacionog tela“.

Bez punih ingerencija, zaposlenih i budžeta ovo telo nema još uvek svoje pravo mesto u strukturi Vlade i samim tim mu je delokrug rada ograničen.

Svi nedostaci ovog tela, kao i nemogućnost da do kraja odgovori na izazove u vezi sa položajem žena u srpskom društvu, pokazali su se prilikom donošenja novog Zakona o ravnopravnosti polova, koji je posle oštrih primedbi organizacija koje se bave ovom tematikom, povučen iz procedure i vraćen na doradu. 

Što se evropske prakse tiče, Zorana Mihajlović tvrdi da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja ima telo za rodnu ravnopravnost na tako visokom nivou, odnosno tik uz premijera. Na osnovu primera iz evropske prakse, moglo bi se zaključiti da je ovo formalno tačno, ali suštinski gledano mnoge evropske zemlje su daleko odmakle Srbiji na ovom planu. Na primer – prošle godine u Švedskoj izabrana je prva feministička vlada u svetu. „Problem rodne ravnopravnosti je centralno pitanje kojim se Vlada bavi, kako u donošenju odluka, tako i u raspoređivanju sredstava“, stoji na sajtu Vlade Švedske. U feminističkoj Vladi, pored jasnog opredeljenja za rešavanje problema rodne ravnopravnosti, postoji i Ministarstvo za decu, stare osobe i rodnu ravnopravnost (Ministry for childern, elderly and gender equality), koje u različitim formama postoji još od 1954. godine.

U Danskoj postoji Ministartsvo za decu, obrazovanje i rodnu ravnopravnost (Ministry for childern, education and gender equality), koje je uspostavljeno još 1999. godine. U Norveškoj takođe postoji posebno ministarstvo koje se bavi pitanjem rodne ravnopravnosti (Ministry for childern and equality).

No, nisu samo skandinavske zemlje uvidele značaj pitanja rodne ravnopravnosti. Primeri se mogu naći i u našem bližem okruženju, pa tako Austrija ima Ministarstvo zdravlja i ženskih pitanja (Ministry of health and Women’s affairs).

Tačno je da se može tumačiti da je Koordinaciono telo visoko pozicionirano, ako u obzir uzmemo činjenicu da je predsednica tog tela ujedno i potpredsednica Vlade. Međutim, tačno je i da se u drugim evropskim državama ovim pitanjem bave ministarstva, čije su ingerencije i mogućnosti daleko veće od onih koje ima srpsko Koordinaciono telo. I pored svih suštinskih ograničenja koje Koordinaciono telo još uvek ima, pozitivna je činjenica da je Vlada Srbije uvidela značaj pitanja rodne ravnopravnosti i iskazala nameru da se njim kontinuirano bavi. Zbog svega toga, Istinomer izjavu Zorane Mihajlović ocenjuje kao „poluistina“.