Jedini u Evropi stimulišemo građane da štede energiju, ostali kažnjavaju

Celog leta su mediji bliski vlasti pisali o katastrofičnoj zimi koja očekuje Evropsku uniju nakon što su joj Rusi zavrnuli gas. Dok su, često senzacionalistički, pisali kako će milioni Evropljana ostati bez struje, grejanja, tople vode i posla, istovremeno su sa naslovnih strana poručivali da za Srbiju nema zime i da ćemo kroz energetsku krizu proći bez ozbiljnih posledica, i sve to zahvaljujući vlasti koja je na vreme i pametno obezbedila energente. Iako je izvesno da ćemo tokom zime morati da uvozimo električnu energiju, i plan vlasti za uštedu struje predstavljen je na isti način.

“Ako cela EU preduzima mere štednje, mi ne možemo da se ponašamo kao raspikuće i da se ponašamo kao da se ništa ne dešava oko nas”, objasnio je predsednik Aleksandar Vučić, koji je ocenio da će ova zima za sve nas biti veoma hladna, a da će sledeća biti polarna za celu Evropu.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović poručuje da dok “većina evropskih zemalja pravi planove za restrikcije, Srbija pravi planove za uštedu pre svega u javnim preduzećima”. Cilj je, kaže, da uštedimo 15 odsto struje, jer onda ne bismo morali da je uvozimo.

Ministarstvo energetike i rudarstva objavilo je niz preporuka za uštede u potrošnji električne i toplotne energije u državnim i javnim ustanovama i institucijama, privredi i domaćinstvima, koje bi trebalo da počnu da se primenjuju što pre. Između ostalog, preporuka je da se temperature u zatvorenom prostoru kreću od 18 stepeni Celzijusa za prostorije u kojima spavamo i 20-21 stepen za ostatak stana ili kuće. Ukoliko se tokom dana duže ne boravi u nekoj prostoriji temperatura se može smanjiti na 16 stepeni, a ako se ide na putovanje, recimo, dovoljno je i 10.

Domaćinstva koja budu imala niži račun u odnosu na isti mesec prethodne godine, biće stimulisana dodatnim popustima. Prema rečima ministarke Mihajlović, Srbija je jedina zemlja koja se opredelila za ovakvu vrstu štednje.

“Mi smo se okrenuli tom stimulativnom načinu pomoći kod domaćinstava, to ne radi ni jedna evropska država. Dakle, evropske države idu na kazne. Ovo vam je štednja, ovo su vam mere, ako to ne uradite slede kazne. Te kazne nisu male uopšte. U Francuskoj vam je kazna ako imate otvorena vrata radnje i radi vam klima, kazna je 750 evra. U Italiji je kazna do 3000 evra. U Španiji su neki nenormalni iznosi kazni, prosto ne mogu ni da ih kažem pošto su to stotine hiljada evra u privredi, a takođe se spremaju neke vrste kazni za domaćinstva”, izjavila je Mihajlović gostujući u jutarnjem programu TV Prva.

I dok još nije zvanično potvrđeno koliko će ti popusti iznositi i kada će početi da se obračunavaju, predsednik Vučić kao primer navodi oktobar.

“Želimo da podstaknemo ljude da štede i zarade – to će biti mereno u skladu sa potrošenom energijom u istom mesecu prethodne godine – dakle, oktobar ove godine u odnosu na oktobar 2021, na primer. Naš predlog će biti da svi koji smanje potrošnju između pet i 20 odsto dobiju dodatni popust od 10 odsto na iznos rečun”, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, oni koji smanje potrošnju 20-30 odsto, od države će dobiti još 20 odsto dodatnog popusta, dok će oni koji smanje potrošnju više od 30 odsto, dobiti popust od 30 odsto na inače toliko umanjenu cenu na potrošnju.

Stručnjaci, s druge strane, upozoravaju da su mere štednje morale da budu donete ranije i da bi trebalo da budu obavezne da bi dale rezultate.

Poređenja radi, u zemljama Evropske unije mere su uveliko na snazi, pošto je dogovor da sve članice smanje potrošnju gasa za 15 odsto u periodu od avgusta ove do kraja marta sledeće godine. Mere se razlikuju od zemlje do zemlje, a u nekima od njih su predviđene i kazne za one koje se ogluše o nova pravila.

Da li su, međutim, kazne zaista onolike kao što ministarka Mihajlović tvrdi, odnosno da li je tačno da evropske države samo idu na kazne, dok naša država brine o građanima?

Kako evropske države štede?

Vlada Francuske je još u julu saopštila da će sve klimatizovane prodavnice morati da drže zatvorena vrata kada je uključen klima uređaj, te da isključe svetleće reklame u izlozima od jedan sat posle ponoći do šest ujutro. Za preduzeća koja prekrše novo pravilo predviđena je kazna od 750 evra. Ovo je samo jedna u nizu mera za smanjenje potrošnje energije, a sudeći po nedavnoj izjavi predsednika Francuske štednja je još uvek na dobrovoljnoj bazi. Emanuel Makron je poručio da se potrošnja mora smanjiti za 10 odsto kako bi se izbegao rizik od restrikcija ove zime i upozorio da bi možda trebalo razmotriti “prisilnu uštedu energije ako dobrovoljni napori ne budu dovoljni”. Međutim, mnogi Francuzi su već smanjili korišćenje struje i plina zbog skoka cena, a kako bi zaštitila najugroženije stanovništvo od rastućih cena energije, vlada će ponuditi subvencije. Domaćinstva sa niskim prihodima dobila su od države novčanu pomoć, takozvani inflacioni bonus od 100 evra.

Italija je još proletos pokrenula “akciju termostat”, kako su mediji nazvali nova pravila štednje u cilju smanjenja zavisnosti od ruskog gasa. Tako je od 1. maja ove godine do kraja marta iduće godine u javnim ustanovama, uključujući škole i ministarstva, zabranjeno uključivanje klima uređaja na temperaturu ispod 25 stepeni Celzijusa leti, odnosno iznad 19 zimi. Ustanove koje se ne budu pridržavale propisa mogle bi da dobiju kaznu između 500 i 3000 evra. Kako su preneli mediji, ova mera se ne odnosi na bolnice, ali bi eventualno mogla da se proširi i na privatne kuće. Prema vladinom planu hitnih ušteda, temperatura u stanovima biće smanjena za dva stepena Celzijusa, dok će ulična rasveta noću biti smanjena za 40 odsto, a prodavnice će morati da se zatvaraju ranije, u 19 sati. Istovremeno, vlada je neznatno smanjila poreze na gorivo, a porodice sa niskim i srednjim primanjima dobiće finansijsku pomoć za račune uz isplatu bonusa od 200 evra.

Španija je izdala dekret kojim se kancelarijama, prodavnicama i ugostiteljskim objektima zabranjuje da temperatura na klima uređajima bude niža od 27 stepeni Celzijusa tokom leta, odnosno da grejanje bude iznad 19 stepeni Celzijusa zimi. Prodavnice će takođe biti u obavezi da drže zatvorena vrata, te da gase svetla u izlozima posle 22 sata. Španska vlada smatra da će te mere ne samo uštedeti energiju, već da će i smanjiti račune za domaćinstva i preduzeća. Kako su preneli španski mediji, kazne za nepoštovanje ovih mera biće do 60.000 evra. Španija je, kao Italija, odlučila da oporezuje one energetske kompanije koje profitiraju od povećanja cena energije i da taj novac iskoristi da pomogne građanima da plate račune za energiju. Madrid je već smanjio porez na dodatu vrednost (PDV) na račune za energiju sa 21 na 10 odsto, a takođe je smanjio porez na električnu energiju sa sedam na 0,5 odsto.

Poput Francuske, Španije i Italije i druge evropske zemlje su pripremile različite mere za uštedu energije. Istovremeno, zbog skoka cena energenata i spiralne inflacije koja je izazvala krizu troškova života širom Evrope, i vlade drugih evropskih zemalja su preduzele različite mere kako bi zaštitile domaćinstva i preduzeća.

Vlada Velike Britanije je, recimo, obećala da će svakom domaćinstvu refundirati 400 funti na računima za energiju. Domaćinstva koja su i ranije sastavljala kraj s krajem i primala državnu pomoć će, uz popust od 400 funti, dobiti i jednokratnu isplatu od 650 funti za “troškove života”, dok će penzioneri ove zime dobiti dodatnu isplatu od 300 funti. Za pokrivanje povećanih troškova života osobe sa invaliditetom dobiće od države 150 funti.

Nemačka je odobrila dva paketa pomoći u ukupnom iznosu od 30 milijardi evra kako bi pomogla svojim građanima da se izbore sa rastom cena energije. Takođe, porodice koje primaju dodatak za decu dobiće dodatnih 100 evra po detetu, dok će osobe koje primaju državnu pomoć dobiti jednokratnu isplatu od 200 evra. Oni koji primaju stambenu pomoć dobiće dopunu od 270 evra, a Nemcima se nude i subvencionisane karte za javni prevoz.

Danska je za pomoć starijima i drugim građanima izdvojila ukupno od 3,1 milijardu danskih kruna (417 miliona evra), uključujući smanjenje nameta na cene struje. Danski parlament je odobrio takođe novčanu pomoć za više od 400.000 domaćinstava koja su teško pogođena rastućim računima za energiju.

Kada sumiramo sve navedeno, ministarka Zorana Mihajlović jeste tačno navela iznose kazni koje su predviđene u tri evropske zemlje za nepoštovanje mera uštede, koje se pre svega odnose na korišćenje klima uređaja. U Francuskoj je zaista predviđena kazna od 750 evra, u Italiji između 500 i 3000 evra, a u Španiji će kazne ići i do 60.000 evra, ali se one isključivo odnose na preduzeća, prodavnice i javne ustanove, a ne na domaćinstva. S druge strane, videli smo da su i Francuska, i Italija i Španija, kao i druge evropske zemlje, odobrile različite subvencije za račune za struju i gas, kako bi zaštitile svoje građane od rastućih cena energije i troškova života usled krize izazvane ratom u Ukrajini. Stoga ne stoji tvrdnja ministarke da evropske države samo “idu na kazne”, za razliku od Srbije koja se odlučila za stimulativnu pomoć domaćinstvima, pa Zorana Mihajliović za izjavu koju ocenjujemo dobija ocenu “poluistina”.

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović