Najveći problem javnih preduzeća jesu partijski postavljeni direktori koji nemaju dovoljno znanja i iskustva da rukovode njima! Ovako je pre 2012. govorila aktuelna vlast u želji da sprovede dugo najavljivanu departizaciju u javnim preduzećima. Sudeći prema prve četiri godine vlasti Srpske napredne stranke, takve namere ostale su samo to – namere.
Analiza Istinomera pokazala je da je u samo dva od 12 značajnih javnih preduzeća direktor postavljen preko javnog konkursa iako je to bila zakonska obaveza za sve!
Proverom informatora o radu odnosno odluka Skupština opština o imenovanju direktora javnih preduzeća, izbegavanje javnih konkursa događa se i na nivou lokalnih samouprava. Od pet posmatranih direkcija za izgradnju gradova, u tri nisu sprovedeni konkursi za direktore, a nekima vd status traje daleko duže od zakonski propisanog roka od šest meseci.
Ekonomisti glavne probleme javnih preduzeća vide u niskoj efikasnosti, velikom broju zaposlenih, gubicima iznad visine kapitala kao i u sklapanju nepovoljnih ugovora. Problema, koji javna preduzeća čine sigurnim kućama za kupovanje socijalnog mira, ima još, zbog čega je izuzetno važno da se država njima ozbiljno pozabavi. Ipak, kako je vreme i pokazalo, tog partijskog kolača stranke se najteže odriču. S obzirom da ni početkom 2016. godine u velikom broju javnih preduzeća nije sproveden konkurs za izbor najboljih rukovodilaca, obećanje ministarke Mihajlović ocenjujemo kao neispunjeno.
Druge činjenice koje prate postavljanje rukovodstava u javna preduzeća u prethodnih nekoliko godina kao da su pravljene za rubriku “verovali ili ne”! Najčudnije je svakako to što je Zakon o javnim preduzećima donet 15. decembra 2012. godine, da bi nekoliko dana kasnije Vlada Srbije odlučila da po starom zakonu imenuje direktore nekoliko javnih preduzeća, između ostalih i direktora EMS-a Nikolu Petrovića.
Konkursi raspisani, ali ne i okončani
Prema
analizi primene Zakona o javnim preduzećima koju je organizacija Tranasparentnost uradila 2014. godine fenomen je i to što su u velikom broju javnih preduzeća javni konkursi za izbor direktora raspisani, ali zapravo nikad nisu okončani! Istraživanje Istinomera pokazuje da takvih slučajeva ima i danas. Najreprezentativniji primer nepoštovanja aktuelnog Zakona o javnim preduzećima jeste Službeni glasnik. Osamnaest meseci nakon što je raspisan konkurs za izbor direktora Službenog glasnika, na čelu tog preduzeća promenjen je vršilac dužnosti direktora, pa je na to mesto došla Jelena Trivan. Šta se desilo sa javnim konkursom ni danas niko ne zna.
Večni vd status
Stručnjaci napominju da je imenovanje vršilaca dužnosti direktora višestruko problematično . Za to mesto, naime, nije potrebno ispuniti posebne kriterijume! Osnivač preduzeća (Vlada Srbije) ima diskreciono pravo da na to mesto imenuje bilo koga na period od šest meseci. Taj status se može i produžiti u vanrednim okolnostima na još jedan ciklus od pola godine, ali se pokazalo da se i ta mogućnost zloupotrebljava, pa u ovom trenutku imamo vd direktore javnih preduzeća koji su na tom mestu i duže od dve godine. Takva situacija, stručnjaci kažu, onemogućava razvoj preduzeća na dugoročni period jer se vršioci dužnosti retko odlučuju da prave planove razvoja preduzeća koje vode jer nemaju četvorogodišnji mandat.